“Betmen: Vampir”: Priča o poenti Betmenovog postojanja kao šišmiša i njegova smrt!

Prikaz stripa “Betmen: Vampir” Daga Menča i Kelija Džounsa u izdanju Darkwooda

Ovu objedinjenu knjigu od tri priče koje je napisao Dag Menč, a nacrtao Keli Džouns, a obojica u saradnji sa Džonom Bitijem i Malkomom Džounsom III, objavila je izdavačka kuća Darkwood 2015. godine, u dve verzije, sa mekim i tvrdim koricama, klasičnog američkog formata i veoma kvalitetnog papira i poveza, u boji. U objedinjenom izdaju se nalaze priče iz “multiverzuma”, odnoso priče u kojima se Betmen susreće sa Drakulom i njegovim kreaturama. To su priče “Betmen i Drakula: Crvena kiša” (1991), “Betmen: Krvava oluja” (1994) i “Betmen: Grimizna izmaglica” (1999).

Pročitajte: I bogove ubijaju, zar ne? – Trodecenijski put kroz mitopeje umiranja i verovanja Nila Gejmena

Veliki broj Betmenovih crtača insistira na mračnom i melanholičnom stilu crtanja, koje često zna da premaši granice smernosti i dobrog ukusa, te sam strip ispadne prilično težak za čitanje i razumevanje crteža, ali tu “mračnu” granicu u svom stilu Džouns nije prešao već je na veoma suptilan način pokazao užase vampirskog terora u Gotamu. Prosto je uživanje gledati vitoperenje Betmenovog tela i njegovu koščatu građu, kao vampira, dok je mišićavi čovek, bilderski građen veoma nezgrapan za sve vratolomije koje pravi, te mu čak ovakav svedeniji izgled mnogo bolje stoji i logičniji je za sve što radi. 

Kako kaže američki pisac Erik van Lustbader, čijim je uvodnikom obogaćeno ovo izdanje: “Smrt, uništenje i noć. Ima li boljih protagonista za ovu konačnu dramu koja se izvodi na toj savršeno ubogoj pozornici od Drakule i Betmena?”

Sećamo se iz novele “Dvor sova” opisa samog grada Gotama u jednoj rubrici lokalnih novina – “Gotam je smrt”, “Gotam je ubica”, “Gotam je kriminal”, Gotam je zaista sve to i više od toga, ali ponekad u ovaj grad dođe i nešto gore i od kriminala, razbojnika i terorista. Gotam, ali onaj starinski Gotam iz Betmenovih početaka, gde se još vozi stari Betmobil, a ne nove budžotine, zahvatio je teror Drakule i njegovog prokletog soja. Betmen kao prvi šišmiš ovog grada ulaže sve napore da se suprotstavi đavoljim vojskama i u tu borbu uspeva da uvuče i svog prijatelja, inspektora Gordona.

U uvodu teksta napisali smo da ove tri priče pogađaju samu srž serijala i zaista je tako. Verujemo da nema nijednog betoljupca da se bar jednom nije zapitao, kako je to Betmen šišmiš, a nema vampirske moći ili nije vampir? U ovim epizodama Betmen postaje vampir, čak biva i ubijen od strane kućepazitelja Alfreda i inspektora Gordona, kocem u srce, ali zato što mu glava nije odrubljena, Alfred ga ipak vraća u svet živih mrtvaca, da bi ga kasnije Sunce u potpunosti pepelisalo.

U ovoj seriji epizoda Betmenu nije bilo potrebno da koristi svoja mehanička krila slepog miša kako bi se vinuo u nebesa i tako iz ptičije perspektive posmatrao i uhodio gotamske lupeže, već je imao svoja krila, data po prirodi ili natprirodi vampirskog roda. Baš to pogađa u središte stvari, jer neko ko se predstavlja kao šišmišoliki, a slepi miš je simbol za živog mrtvaka koji pije krv, onda je prosto čak i smešno što taj junak nema nikakve natprirodne moći.

Ono što je još jedna važna stvar u celoj ovoj priči, jeste to da se Betmen bori sa vampirskim porivom da sisa krv zlikovcima, ali uspeva da odoleva, mada ne dugo. To je ona prava unutrašnja borba Betmena sa besom i prekoračenjem besa, kako bi ispoštovao zakon i kako se i on ne bi pretvorio u zlikovca, a sve izavano tragičnom smrću njegovih roditelja i njegovom zavetu da će počistiti sve kriminalce iz Gotama.

Treća značajna stvar je ta da je Betmen poubijao svoje najljuće neprijatelje upravo zbog toga što je poklekao u svojoj unutrašnjoj borbi.

-Betmen nikada nije bio ljudskiji no ovde. Nikada ranije nije toliko iskonski delovao kao nepokolebljiv čuvar naših snova i nada, osvetnik naših bolova i strahova, crn kao sama noć, napisao je uvodničar.

Spomenućemo i prevod Draška Roganovića koji je i više nego neposredan, jasna i precizan, neretko i odsečan.

Ovaj strip ima i jednu falinku, koja može biti, poznavajući DC Comics i njihovo insistiranje na doslednosti izdanja, lako pripisana upravo njima. Naime, Brusovi monolozi su ispisani pisanim slovima, kao i u originalnom izdanju, čak se i font čini isti, ali ta slova su zaista teška za čitanje i raspoznavanje znakova. 

Izdanje je još opogaćeno i sa pogovorom, naslovnicama i galerijom ilustracija, kao i opisom svih Betmenovih velikih neprijatelja iz serijala. 

Betmen je postao vampir, a to je dugo čekano u ovom serijalu.

BONUS VIDEO REDAKCIJE STRIP BLOG