“Odravnjivanje” – Donekle krto zvono crkve Umne revolucije i Izlaska iz pećine zarad borbe protiv Rigidnosti časnih filozofa, naučnika i umetnika

“Ako imamo neku supermoć, onda je to sposobnost da smestimo brojne svetove unutar sebe.”

,,Odravnjivanje'' – Donekle krto zvono crkve Umne revolucije i Izlaska iz pećine zarad borbe protiv Rigidnosti časnih filozofa, naučnika i umetnika

Prikaz stripa “Odravnjivanje” autora Nika Suzenisa

Ujedno prva disertacija univerziteta Kolumbija koja je bila napisana u stripskoj formi i prvi strip Centra za promociju nauke, “Odravnjivanje” Nika Suzenisa, američkog umetnika i pedagoga, jeste pobuna protiv ukalupljivanja individualnog i kolektivnog uma. Baratajući naucima iz oblasti filozofije, psihologije, biologije, fizike, istorije i mitologije, na podlozi crno-belog, apstraktnog mozaika, Suzanis podstiče kognitivnu revoluciju protiv rigidnog razmišljanja odnosno, ravnosti, metafore pozajmljene iz romana „Ravanija“ Edvina A. Abota.

„Odravnjivanje“ je, čak i van univerzitetskog konteksta, izuzetno ambiciozno delo. U manje od dvesta stranica, Suzenis se trudi da ukaže kako i koliko nas sputava naša zavisnost od verbalnog i društveno nipodoštavanje vizuelnog razmišljanja, da preispita načine na koji strukturiramo znanje i to sve putem mozaika, sačinjenog od gomile manjih mozaika nestalnih oblika i različitih stilova i tehnika – alegorija i aluzija, od mraka Platoove pećine do sjaja Smaragdnog grada.

“Mi smo zatočenici drevnih svetonazora smeštenih u jezike koje smo nasledili.”– S. I. Hajakava

Neprestanom smenom stilova i tehnika crteža – apstrakcijama koje bujaju od naučnih, književnih, umetničkih, istorijskih i ličnih referenci – autor uspeva da probudi čitaoca, da ga nagoni da traži za perspektivama, da ne prestaje da traži, da se izdigne, da izađe iz pećine, da ode ka gore.

This slideshow requires JavaScript.

Kao uvod u filozofiju i kakvi vodič za potragom za istinom i znanjem u formi stripa, „Odravnjivanje“ sjaji kao odličan izbor za lektiru za srednju školu. Kao nešto više od toga, ambicioznost bi morala da se raščlani i prevede na više tomova ili, barem, više stranica i da se uvedu narativne finese, pogotovo na početku dela (a neki kulturološko-istorijski uzroci nisu pomenuti – pretpostavljam da je mnogo teže onima koji pripadaju nižoj ekonomsko-društvenoj klasi da se „odravne“). No, autoreve namere jesu plemenite i to se mora ceniti, kao i odluka da se delo o višedimenzionalnom razmišljanju i postojanju sprovede u strip. Samo delo je pokazatelj onoga što govori. Naravno, delo ne mora da bude revolucionarno (neke stvari valja ponavljati sve dok imamo glasa za govor, prste za crtanje i telo za ples) i naravno, stripadžije odveć poznaju kapacitete stripa i ne traže njenu validaciju zarad sebe, ali kad je šira javnost u pitanju, strip je i dalje nešto ’za decu’ i stoga, nešto maltene bezvredno – što govori o tome koliko ljudi stavljaju verbalnost na pijedestal, dok se vizuelno smatra infantilnim.

Pročitajte: “Persepolis” – Crno-bela povest jedne devojke i njene voljene zemlje

“Kada se oslanjamo na tekst kao na glavno sredstvo za formulisanje razumevanja, sve što ostaje izvan njegove pravolinijske structure se odbacuje. Označeno kao iracionalno – pojmljivo koliko i ideja o “ka gore” za Ravanca. Vizuelno omogućava da se izrazimo kada reči zakažu. Šta nam je to promaklo? I šta može postati vidljivo kada radimo u formi koja nije samo o nečemu, već i jeste sama stvar? […] Iako se često doživljava kao forma u povoju, [strip] je dijalekat koji se razvija, stalno obrađuje. Njena loza seže duboko. Njena prošlost je i naša. Način da se uhvatimo sa iskustvom pre nego što smo umeli da ga imenujemo. Stripovi, kako ih ja zovem, “slatko bi mirisali i s drugim imenom.” ”

Zapravo, kad se sagleda sve, ova sadašnjost, moguća budućnost i naš stepen na trasi evolucije, „odravnjivanje“ ili kako god nazvali proces osvešćivanja, je preko potrebno – neophodno, zapravo – pogotovo današnjoj deci, koja treba da naslede naš svet, nedovoljno „odravnjen“. Svi mi bi trebali da uživamo u metaforičnim crtežima, da silimo sebe da razmišljamo, da ganjamo sopstvenu maštu, jer život nije lak niti jednostavan. Zahteva neprestan rad, neprekidnu smenu dana i noći, osećanja i logike, umetnosti i istorije, mešanje ličnih iskustava sa tuđim, kako bismo mogli da, što kaže pevačica Sol Peppy, „enter one“.

„Odravnjivanje“ (Unflattening) Nika Suzenisa, prvi je ikada odbranjeni doktorat u formi stripa koji je kod nas objavio Centar za promociju nauke u B5 formatu mekih korica.

BONUS VIDEO REDAKCIJE STRIP BLOG:

Autor: Marko Gilmore

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of