“Persepolis” – Crno-bela povest jedne devojke i njene voljene zemlje

„U svakom slučaju, dok na Bliskom istoku bude nafte, nećemo živeti u miru…“

“Persepolis” - Crno-bela povest jedne devojke i njene voljene zemlje Strip Blog

Prikaz stripa “Persepolis” autora Marđane Satrapi

Persepolis je starogrčki naziv za Persiju. Takođe, Persepolis, ili Persepolj, bio je ceremonijalni glavni grad Prvog persijskog carstva. Nekada, sastojao se od nekoliko dvorana, riznica i dve velike obredne palate – apadane, palate od hiljadu stubova i svaki stub bio je ukrašen reljefima karakterističnim za persijsku arhitekturu za vreme vladavine Darija I Velikog. Ako se danas nađete na jugu Irana, naićićete na ostatke Persepolisa. Goli stubovi i zidovi sada drže nebo umesto zlatno-crvenog krova sa hiljadu prozora; tek pokoji ulaz i njegovi verni čuvari, ponosni lavovi, su opstali, kroz koji više ne prolaze zvanice, spremne da proslave persijsku novu godinu. Čovek koji je kriv za uništenje Persepolisa došao je sa zapada, 330. godine p. n. e. Zvao se Aleksandar Makedonski i istoričari i dalje raspravljaju o tome zašto je to učinio i da li je zažalio taj čin.

Istorija se ponavlja i tu činjenicu Marđan Satrapi vrlo dobro zna. Dobro zna povest svoje zemlje, njenog bogatog istorijsko-kulturološkog nasleđa i kako je tačno došlo do toga da ona, jedna devojčica u Teheranu, odrasta usred političkih vrtloga, revolucija i ratova.

„Shvatila sam da uvek treba

vikati glasnije od napadača.“

U crno-belim vinjetama, Satrapi nam priča o svom životu. Kažem nam jer, poput domaćice koja vodi goste u obilazak svog doma, obraća se direktno nama, čitaocima, rušeći četvrti zid s vremena na vreme, podsećajući nas time, možda, da je ona stvarna, a ne fiktivni lik. Kako priča o svom životu, počevši od dana kada je nošenje marama za žene postalo obavezno do dana kada je odrasla Marđan napustila Iran, istovremeno priča i o svojoj zemlji, istoriji, politici, ratu i miru, religiji, klasnim razlikama, emulziji zapada i istoka, imigraciji i ljudskim pravima.

This slideshow requires JavaScript.

Kao dete, Satrapi je bila inteligentna vragolanka; „marksista-anarhista pod maramom“ po rečima Sajmona Hatenstona za Gardijan; umišljeni prorok; pank-rok Iranka. Njene lične kontradiktornosti i svet u kome je odrasla, svet kontrasta (revolucije, ratovi, ruševine, tople porodice, pregršt knjiga, audio kasete, Igi Pop) uočljiv je od prve table. Njen svet (a i poimanje moralnosti deteta) je crno-beo, bez sivila, bez senki; jedna rukotvorina nadarenog deteta ozbiljnog sadržaja, oblih tela i jednostavnosti iza koje se krije komplekne spirale života, jednostavnost koja zada konačni udarac, bilo da je u pitanju komičnost njenih razgovora sa bogom koji liči na Karla Marksa ili tragičnost prizora narukvice njene drugarice, kako viri iz ruševine.

Pročitajte: “Tri Sene”: Slika vredi hiljadu reči

Svako ko je odrastao na Balkanu, tokom poslednjih sto godina, može u svojim kostima da oseti i razume sve o čemu Satrapi pripoveda u svom delu. U uvodu, ona kaže: „Otad [od 1979. god.] se o ovoj velikoj staroj civilizaciji uglavnom govori u vezi za fundamentalizmom, fanatizmom i terorizmom. Kao Iranka koja je više od polovine svog života provela u Iranu, znam da je ta slika daleko od istine. Zato mi je pisanje Persepolisa bilo toliko važno. Smatram da ne treba suditi o celom narodu na osnovu zlodela nekolicine ekstremista. Takođe, ne želim da budu zaboravljeni oni Iranci koji su izgubili život u zatvorima zato što su branili slobodu, oni koji su poginuli u ratu sa Irakom, oni koji su se zlopatili pod raznim represivnim režimima ili oni koji su bili prinuđeni da napuste porodicu i pobegnu iz zavičaja. Može se oprostiti, ali se nikad ne sme zaboraviti“

Danas, Marđan živi u Parizu. Zajedno sa Vensanom Paronoom, francuskim umetnikom, napisala je i režirala animirani film po svom grafičkom romanu. Animirani Persepolis pušten je u bioskope 2007. godine, zaradivši hvalospeve kritičara, brojne nagrade i nominacije, uključujući nominaciju za Oskara 2008. godine. Tom nominacijom, Satrapi je postala prva žena koja je nominovana u toj kategoriji. Njen poslednji projekat bio je režiranje filma „Radioactive“, o životu Marije Kiri, koju je igrala britanska glumica Rozamund Pajk.

Na ovim prostorima strip “Persepolis” su izdali Fabrika Knjiga, Čarobna Knjiga i Fibra. 

Autor: Marko Gilmore

BONUS VIDEO REDAKCIJE STRIP BLOG:

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of