Znate li kako je nastala grupa TNT: Ovo je priča koja se jednom priča!
Svi dobro znamo za grupu TNT, njene članove, delatnost, tajno skrovište (kakav paradoks, tajno skroviše, a svi ga dobro znamo), vođu i strip u kojem se ona pojavila i dela.
Kada su maja 1969. godine scenariste Lučano Seki Bunker i crtač Roberto Raviola Magnus napravili strip Alan Ford, a godinu dana kasnije Nenad Brixy doveo do štampe taj stripu u Jugoslaviji, publika u Italiji i bivšoj Jugi je dobro upoznala članove gupre tajnih agenata (da ih tako nazovemo) TNT.
Pročitajte: Šta je zapravo pravi fenomen Alan Forda u zemljama bivše Jugoslavije?
Već prva epizoda donosi nam dovoljno informacija o grupi TNT, njenom delanju, ali nas veoma dobro i upoznaje sa članovima ove grupe, debelim šefom, jednim srebroljubivim mangašem, koji baš zato što nema vrhovnu moć u grupi glumi velikog gazdu koji svima otima novce, neisplaćuje radnike i tlači potčinjene (baš zato što je on u svojoj prošlosti bio potlačen). Zatim tu imamo Sir Olivera, engleskog plemića i vrhunskog mufljuza, prevaranta i šarlatana. Odmah izda njega ide Jeremija, najindiferentniji član grupe zato što je stalno bolestan, sebe sažaljeva i uvek mu nešto “vuče na kosti”. Pored svih svojih muka, tu je i Bob Rok, možda i najbolji agent u celoj skupini TNT, samo što je on nesrećnik, na kojeg uvek deluje Marfijev zakon. Alan Ford, najmlađi član grupe TNT po stažu, uvek u akciji, prvi u borbenim redovima.
Ova grupa je oformljena radi delovanja u tajnosti, sprečavanja kriminala, mita, korupcije, droge, ukratko “za dobrobit čovečanstva”, a deluje iz jedne male “cjvećarnice” koju su članovi TNT-a prisvojili nakon smrti vlasnika, naravno, bez pitanja.
Broj Jedan, arogantni starkelja, vezan za kolica, koji tvrdi da je upoznao Kastera, Robespijera, Homera, koji ima uspomene iz antičke Grčke i malu crnu knjižicu u kojoj su zapisane pikanterije i to one najsitnije o mnogim ličnostima, na osnovu kojih se mogu lepo ucenjivati, a njujorška policija od njega često traži pomoć, je okupio ovu grupu, tako što je uslovio ministra policije i finansija za pomoć, pre svega oko finansija, i to na osnovu baš te crne knjige. Dao joj je dinamitno ime – prema čuvenoj eksplozivnoj napravi “TNT” – tri – nitro -tulen.
Prvi član grupe, debeli šef Gervasius je radio u jednom uredu za žalbe u nekom selu, imao je prgavu ženu koja ga je zlostavljala, a da bi pobega od svega toga, jer i nije baš bio vruć radnik, otišao je dobrovoljno, nakon što ga je pojurila žena, u vojsku kako bi pomogao tokom Drugog svetskog rata. Naravno, s obzirom na to da je bio krasnopisac, ipak nije uspeo da pomogne svojoj braći u brobi u Francuskoj, jer mu je trebalo mnogo vremena da napiše jednu običnu poruku.
Svojim “junačkim delima” ovaj lik je zaslužio da postane prvi član grupe TNT i prvi zadatak mu je bio da pronađe ostale članove.
To je bio Jeremija Lešina, doseljenik sa juga Italije koji je prodavao u Njujorku limun po kiši, suncu i ostalim vremenskim nepogodama. Njegova borba i istrajnost u preživljavanju su zavidne veštine koje ga kvalifikuju za grupu TNT.
Ova dvojica su na nalog Broja Jedan otišli u jednu otmenu kuću da potraže Sir Olivera, koji je pod lažnim imenom tamo radio, zapravo krao, da ne kažemo “operisao”.
Grunf i Bob Rok su se prijavili na oglas kako bi upali u grupu TNT. Grunf je odmah zavredio pažnju svojim učešćem u Prvom svetskom ratu kao asistent Crvenom baronu (čuvenom bombarderu) i svojim samopregornim zalaganjem za uništenje Trećeg rajha, dok je bio u vojsci ove zločinačke zemlje tokom drugog velikog rata.
Bob Rok je bio sirmoašno dete, od oca mafijaša, koji je sa svojom braćom morao da bude u “oporavilištu za decu”. Nije lako primljen u grupu, ali se članovi te grupe nikada nisu pokajali što su ga primili.
Alan Ford ima podjednako tužnu priču kao i prethodni član grupe TNT. On je kao beba ostavljen u sirotište, a onda se u životu mučio teškim radom, trpeći velika poniženja. Čak je radio i kod svojih tvoraca Bunkera i Magnusa. Zatim su telefoni pobrljavili i tako se on našao među članovima grupe TNT.
Ova priča je objavljena kao 50. u nizu, kod nas ju je objavio Vijesnik sa prevodom Nenada Brixy-ja, a nakon 2.000-ih imala je mnogo izdanja, ali najkvalitetnija su izdanja Strip Agenta sa Brixy-jevim prevodom u redovnom formatu Alan Forda – crno-bela, ali i u malo većem formatu kao kolorno izdanje.
Tako je nekako nastala Grupa TNT.
BONUS VDEO REDAKCIJE STRIP BLOG:
