Braća Fasmer – Strip ili košmar?

O stripu “Braća Fasmer”, kao i o samom serijskom ubici i kanibalu o kojem pripoveda, ne može se dugo pričati, ne zato što nema šta značajno reći, već zato što je strip grafički odraz stvarnosti.

Braća Fasmer - Strip ili košmar? Strip Blog

Prikaz stripa: Braća Fasmer – pisca Pera Metera i crtača Davida fon Basevica u izdanju Makonda

Naime, o Karlu Dankeu se ne zna puno. Ono što se zna o njegovom životu, pre nego što je postao zločinac, jedva može da popuni jednu stranicu. Ono o čemu se može pričati, verovatno doveka, jesu posledice postojanja ovakvih ljudi i njihovih činova, ali pre nego što se pozabavimo filozofijom zla –

Smešten u savremeno doba, „Braća Fasmer“ je priča o Martinu Fasmeru, koji je došao u varoš Zjembice (jugozapadna Poljska) u potrazi za svojim bratom, Hansom Fasmerom. Hans je dobio posao da istraži život Karla Dankea za dokumentarac. Nekoliko dana nakon dolaska u Zjembice, Hans je prestao da odgovara bratu na poruke. U toku potrage za Hansom, Martin upoznaje ljude koji su upoznati sa delom i likom jednog od najstrašnijih zlodelaca XX veka i biva uvučen u njegov svet. Paralelno, kako Martin saznaje sve više o Karlu Dankeu, prikazane su scene iz prošlosti, scene o događajima koje su dovele do razotkrivanje tajnog života povučenog i stidljivog seoskog mesara.

Biografiju Karla Denkea nećemo prepričavati jer nju možete pročitati na poslednjim stranicama Makondovog kvalitetnog izdanja ovog nemačkog stripa, uporedo sa reprodukcijama fotografija kuće zločina, alata i jedine postojeće fotografije Dankea, polegnutog u kovčegu, stisnutih kapaka, kao čovek koji ružno sanja.

Može se reći da je „Braća Fasmer“ strip-košmar.

This slideshow requires JavaScript.

Pokušaji da se umetnošću što tačnije prikažu psihološka stanja svesti – subjektivni osećaji stvarnosti, misli, ideje, vizije, onako kako prirodno teku unutar uma, onako kako se zbilja osećaju – nisu novina. Ovo se mnogo lakše čini slikarstvom i vajarstvom, a značajno teže književnošću. Ako se uradi kako treba, mogu nastati remek-dela, poput romana „Gđa Dalovej“ Virdžinije Vulf ili „Uliks“ Džejmsa Džojsa, koji su primenjivali narativnu tehniku toka svesti. Međutim, ako autor ne pazi, ako se zaleti na psihološko, zaboraviće na narativno.

Pročitajte: Kako je nastajao crtež u kultnom stripu Bleksad

Scenario Pera Metera ima donekle koherentan narativ, ali prati stvarnu logiku sna. Ako ovo zvuči kontradiktorno, to je zato što jeste. Glavni junak traži nešto, kao što i mi, često, tražimo nešto u snovima. Međutim, kao i san, retko kad se završi smisleno; često se probudimo i osećamo kako je nešto nedorečeno, nezavršeno, a i ono što imamo je isparčano na milion delova kojih vetar stalno raznosi dalje od nas. Kraj Braće Fasmer ispašta narativno zbog posvećenosti stvarnosti – završi se nedorečeno, maltene iznenada, te naša svesnost mora da popuni nedostatke i da odgovori na pitanja. Nekom će se ovo dopasti, nekom neće. Ono što uspešnije ispoljava košmarnost stvarnih zločina jesu ilustracije.

Crteži Davida fon Basevica su istinski uznemiravajući; predstavljaju oličenje najgorih noćnih mora. Sam stil se ne može svrstati u jednu kategoriju, jedino ga možemo opisati kao mešavinom Egona Šilea, Edvarda Munka, viktorijanske fotografije i sveta pod maglom. Svet se čini sačinjenim od senki i utvara koji jedu svaku tablu, prelazeći ivice, ka čitaocu, koji se sve vreme oseća posmatranim. Likovi su duhovi, zarobljeni životom čoveka koji je davno umro, ali koji, kao i njemu slični (kad smo kod sličnih, Karl Denke dosta podseća na Eda Gejna) progone ljude daleko posle smrti. Priča i crtež postavljaju pitanje – kako i koliko zločini utiču na nas? Postanemo li i mi žrtve, samim prisustvom saosećanja u telu? Da li je dovoljno da pogledamo u oči fon Basevicovih aveti, oči nalik Kabanelovom palom anđelu ili Rjepinovom Ivanu Groznom, i da iskusimo to sivilo, to nešto što se nikad ne može otkriti, tu patnja o kojoj nikad nećemo saznati i tih hiljadu stvorenja koje čuče između najboljeg i najgoreg u nama?

Ovaj strip je kod nas objavila izdavačka kuća Makondo 2016. godine, u crno-belom izdanju A4 formata sa tvrdim koricama.

Autor: Marko Gilmore

BONUS VDEO REDAKCIJE STRIP BLOG:

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of