“Kulin – Tajna slanih izvora 2”: Kulinova era tek počinje!

Nije lako u današnje vreme napisati, a još teže nacrtati epsko-fantastičnu priču, što podrazumeva stvaranje novog sveta, novih naroda, stvorenja i slično, a da to nije već viđeno.

kulinova era stripblog

Reklo bi se da je to praktično nemoguće, ali da ovakva tvrdnja može da se demantuje, pravi je primer strip serijal “Kulin” autora Ismeta Erdića.

Kulin jeste strip iz epsko-fantastičnog žanra, sa nekim novim svetom, u kojem postoje narodi kakvi se ne viđaju u realnosti, stvorenja, zli čarobnjaci, zmajevi i ostale nemani, ali u ovoj priči dozu originalnosti daje dobro proučena i prilagođena mitologija naroda sa Balkana.

Pročitajte: “Kulin – Tajna slanih izvora”: Gospodar prstenova i Hobit po naški! (STRIP)

Pre svega zmajevi, oni su deo folklora, može se reći svakog od naroda u Evropi, ali i izvan granica starog kontinenta. Zmajevi su, pre svega kod Starih Slovena u zavisnosti od epoha nosili različita imena. Tako smo se mogli susretati sa alama, aždajama, zmajevima i slično. Naravno, ale, aždaje i zmajevi su u epskim pesmama stavljani u određeni, pozitivni ili negativni kontekst, pa su se tako gradile različitosti između ovih bića, a zapravo su sve te mitske prikaze, jedinstven simbol. Zmaj  predstavlja spoj neba i zemlje, vatre i vode, a njegove osobine često dobijaju i ljudi, junaci i  državnici, te se nazivaju alovitim ili zmajevitim. Aloviti su bili oni ljudi koji nikako ne mogu da utole svoju glad, najviše vezanu za vlast i nove teritorije, poput velikog župana Stefana Nemanje u nekim od priča, a junaci, koji su bili veoma sposobni u borbi i vešti sa mačem, kojih su se protivnici plašili nazivani su zmajevitima, poput junaka Zmaja Ognjenog Vuka.

kulinova era stripblog

O čarobnjacima i zlim magovima ne treba ni da govorimo, ovakve ljude, obdarene ili božanskom ili  mračnom, đavolskom snagom, koja prevazilazi granice shvatanja običnog ljudskog uma postoje u svim narodima, plemenima, nacijama, državama i svim skupinama od kada je sveta i veka. Ono što daje prednost čarobnjacima u odnosu na zmajeve jeste to što u njih i danas veruju lakoverne jedinke dvonožaca bez dlaka, pa se tako bez borbe uma predaju različitim lagarijama sa televizije, iz časopisa…

Kada govorimo o mitskim stvorenjima, bićima i nemanima, u svakoj narodnoj tradiciji oni se prepliću i mešaju sa svojim osobinama, ali i te kako postoje.

Sve ovo je Erdić smućkao u jednu priču u kojoj magija, zla sila počinje da deluje nad narodima na koje se namerio zli čarobnjak kako bi ih pokorio i preuzeo vlast nad njima. On u svom pohodu ima bezmernu pomoć jednog od zmajeva, veoma zlog i nemilosrdnog stvora, kojeg se i sam mag plaši, ali veruje da ga može zauzdati.

Mladi Kulin, naslednik kraljevstva treba da bude poslednja žrtva koja će biti prineta oltaru za žrtvovanje i tako dati zmaju neizmernu snagu, zbog koje niko ne bi mogao da mu parira i da ga porazi.

kulinova era stripblog

Drugi deo Kulina je, prema slobodnoj oceni, mnogo dinamičniji nastavak u odnosu na prvi deo u kojem se upoznajemo sa radnjom, likovima i kontekstom u koji je radnja postavljena. Mnogo više borbi, mnogo više akcije, a atmosfera je napeta od prve do poslednje table, da je ono što nam ostavlja osećaj praznine, samo kraj koji nas čini nestrpljivim u čekanju novog nastavka (a ovaj je tek izašao ispod prese).

Naslovnu stranicu ovog nastavka, kao i prethodnog kolorisao je Dejan Bilokapić, već dobro poznati kolorista o čijem radu svedoče njegova dela, table stripova kojima je bojom udahnuo živost.

Ono što je najzanimljivije u samoj priči Kulin, jeste to da se od samog imena junaka, što je i naslov serijala, nižu imena likova koja asociraju na dobro poznate fraze ili imena geografskih mesta u krajevima na kojima žive naši narodi i narodnosti. Pre svega Kulin, podseća na daljeg rođaka vladarske dinastije Nemanjića, jednog od bosanskih vlastodržaca u srednjem veku Kulina bana, a tu se kasnije nižu likovi kao što su Bolan, što je jednako stalnoj uzrečici u bosanskom govoru što bi se na beogradskom izgovoru moglo porediti sa “bre”. Zanimljivo je i ime jednog od zmajeva, onoga koji predstavlja sile dobra, Skadar. Svakako da njegovo ime simbolizuje silu grada Skadra, ali i velike muke u njegovoj izgradnji, kao što su velike muke u građenju samog zmajevog lika, koji uzima obličje ljudi i daje im velike sposodnosti dok je u njihovom telu, ali i nakon napuštanja tog organizma. Samo ime Bosat, asocira na reku u Slavoniji, u Hrvatskoj – Bosut.

kulinova era stripblog

Interesantno je kako je Erdić sve ovo lepo uklopio, u tečnu i jasnu priču koja se brzo čita, drži pažnju i ne dozvoljava čitaocu da pusti knjigu iz ruke, dok se ne završi, a moguće je da će neke, verovatno mnoge, povući da je pročitaju i više puta.

Ne valja završiti tekst, a ne spomenuti i Erdićev crtež. Ponovo ćemo iskoristiti super-moć slobodne procene i reći da je crtež u mnogome bolji i naprednijeg izgleda u odnosu na prvi broj Kulina. Edrin stil je prepoznatljiv, pre svega u anatomiji likova, koji su predstavljeni kao žilave atlete i veoma koščati kada je reč o glavi i licu.

Iako je Erdić i sam govorio kako mu je Gospodar prstenova bio neposredna inspiracija za strip, iako postoje stvorenja slična Orcima iz ovih knjiga i filmova, a sam koncept je identičan, priča, kao što smo rekli odiše originalnošću i specifičnošću, tako da se, osim u osnovi dela ne mogu međusobno porediti.

Kulin je ostvarenje koje je falilo domaćoj strip sceni.

Uvodnik za izdanje – autor: Miloš Simić, glavni i odgovorni urednik portala Strip Blog

BONUS VIDEO REDAKCIJE STRIP BLOG:

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of