„Crno i Belo“ – Samo strah je dokaz da smo živi!

Naslovnica nobog broja DD-a otkriva da će se radnja ove epizode odvijati u mračnom i strašnom ambijentu. Za to je još jednom zaslužan sjajni Điđi Kavenago.

Prikaz stripa „Dilan Dog – Crno i belo“, 163. broj u izdanju Veselog Četvrtka i 372. broj u Italiji, po scenariju Paole Barbato, uz crtež Korada Roia

Ova epizoda je izašla prerano! Idealno vreme bi bilo da je izašla u jesen kada se dugi, sunčani dani zamenjuju tamnim, jesenjim večerima. Kada crno zameni belo.

Mrak je nekako oduvek prestravljivao ljude do te mere da je inspirisao stvaranje mnogih strašnih priča i legendi vezanih za njega. Paola Barbato će u ovoj epizodi suočiti Dilana sa svim strahotama koje potiču iz mraka. 

„Dilan Dog – Crno i belo“ nas vraća u detinjstvo baveći se temom koja je decenijama za mnogu decu izvor straha: babarogom. Iako je babaroga nešto što postoji u legendama širom sveta, malo puta je neko pokušao da je definiše i opiše, za razliku od drugih strašnih i paranormalnih stvorenja poput npr. duhova. Barbatova ga zamišlja kao jedno naizgled strašno, a u stvari vrlo nesrećno i poniženo stvorenje, koje je kao i sva druga strašna stvorenja, dete straha.

Dilan doživljava ovu avanturu poput sna, ili bolje rečeno noćne more (jer mu to ide uz opis posla), u kojoj sreće babarogu, a ona mu se obraća za pomoć. U svetu u kom se Dilan obreo, babaroginom svetu, obitavaju sva moguća jeziva stvorenja koja su proizvod ljudskih strahova. Dilan će ubrzo saznati da je u tom svetu mraka on babaroga, beli čovek bez straha, predmet priča za laku noć kojima se plaše mala čudovišta. On je čudovište u očima onih koji su čudovišta običnim ljudima. 

U tom svetu čudovišta se plaše čoveka bez straha, njegove hrabrosti, ljubaznosti, brižljivosti i saosećanja. Iako je Roi nacrtao ovaj svet maksimalno mračno i strašno, Barbatova ga je učinila mirnim, gotovo burlesknim i komičnim. 

Pročitajte: „Teror“ – Dilan Dog u paklu modernih shvatanja i političke korektnosti

Dilanova neprestana trka za čudovištima, noćnim morama, natprirodnim pojavama i zlim ljudima je učinila da on strah više ne oseća. Barbatova kao da pokušava da pošalje poruku kako je Dilan kao strip izgubio na autentičnosti koju je nekad nosio sa starim, proverenim Sklavijevim epizodama. Njegove karakterisične fobije, strahovi i manije su u mnogim skorašnjim epizodama potpuno potisnute ili su lišene bilo kakvog značaja. Stoga je jasna njena potreba da se preispita uloga straha u ovoj epizodu. Barbatova strah predstavlja kao ženu, majku svega onog čega se bojimo. Uistinu, Barbatova nije izmislila ništa novo preispitujući već prežvakan motiv, ali ipak dovoljno prihvatiljiv za iole hororističnu atmosferu od koje su se čitaoci odvikli.

This slideshow requires JavaScript.

Ipmresionistički crtež Korada Roia u ovoj epizodi govori više nego reči u scenariju. Njegovi crteži su evokativni i ostavljaju čitaocima prostor za dodatnu maštu. U tom alternativnom, nadrealnom svetu koji smo pomenuli, sve je mračno, a Dilan je jedini izvor osvetljenosti. Kad Dilan shvati da više ne oseća strah, njegovo okruženje postaje belo, a sasim paradoksalno, on postaje jedina crna tačka na tim tablama. Taj konstrast između tame i svetlosti se, kako se epizoda bliži kraju, uranja u ravnotežu, i Roi nam šalje poruku kako jedno bez drugoga ne može. Roi je babarogu crtao poput one u filmu The Babadook it 2014. godine.

Barbatova i Roi donose sjajnu epizodu u kome vidimo Dilana kako ide putem koji je za njega novi, putem koji ga vodi van njegove zone komfora. Koliko god se svet svetla plašio tame, toliko se i svet tame plaši svetla.

BONUS VIDEO REDAKCIJE STRIP BLOG:

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of