„Rookies“ – Svi smo mi nekad novajlije

Napred Nikogaku!

Prikaz mange „Rookies“ autora Masanori Morita

„Rookies“ je manga od 24 voljuma koju je Masanori Morita stvarao od 1998. do 2003. godine. Našla se na devetom mestu na listi najprodavanijih mangi u 2008. godini kada je izašla i igrana serija rađena po njoj. Te godine je prodato preko 2,5 miliona primeraka stripa, dok je po prodaji DVD-jeva ovaj naslov bio na samom vrhu. „Rookies“ nije prva, i svakako nije najpopularnija manga koja za temu ima sport, ali ono što je čini posebnom jeste činjenica da sportisti u ovoj priči nisu klasični srednjoškolci i što akcenat nije toliko na upornosti i ljubavi prema određenom sportu, već na tome koliko je važno imati snove generalno.

Koichi Kawato je mladi nastavnik japanske književnosti, koji je zbog ’nasilnog’ ispada morao da promeni školu. Jedina škola koja je želela da primi nastavnika sa takvom reputacijom je Nikogaku, a razlog tome je što se direktor ove škole potajno nadao da će takav nastavnik umeti da reši problem zvani bejzbol tim. Bejzbol tim je ruglo ove škole. Sačinjen je od drugaka delinkvenata koji su prošle godine na oficijalnom meču izazvali tuču na terenu. Tako je ceo tim dobio zabranu učestvovanja u zvaničnim mečevima u trajanju od godinu dana. Zbog toga su svi trećaci i aktvini igrači napustili tim, jer im je takva kazna onemogućila da igraju sport koji vole i uništila san da će trudom stići do Koshien-a (japanski srednjoškolski bejzbol šampionat). Direktorov plan je bio da nasilni nastavnik napravi haos i isprovocira ’bagru’. I to bi onda bio način da izbaci dečurliju iz škole. U suprotnom, morao bi to da uradi bez valjanog razloga i zbog toga bi škola izgubila čast.

Kawato, međutim, nije ono što se priča, a nisu ni delinkventi. Makar ne u potpunosti. Za razliku od mnogih pripovedača koji bi za objašnjenje nečijeg lošeg ponašanja dali mračnu prošlost, ovde mangaka daje možda i najrealniji razlog zašto klinci gube kontrolu. Razlog je prost – razlog je dosada. Kada nemate čime da se bavite, kada nemate snove, ambicije i hobije, čime onda ispunjavate dan? Lenjost i dokolica su možda zabavne u kratkim periodima s vremena na vreme, ali ako je to naša svakodnevica onda postajemo mali, nebitni i prazni, a biti prazan nije lep osećaj. Iz njega se rađa bes i nemoć, a takve emocije se često manifestuju kao agresija.

Zašto su ovi mladići toliko dokoni? Razlozi su, opet, veoma prosti i zapravo realni. Neko je isuviše svestan iz koje sredine potiče i sam sebi skreše krila. Neko je iz usamljenosti ušao u loše društvo i zbog toga naučio da ceni pogrešne stvari i da se pogrešno izražava. Neko je imao talenat, ali nikad nije dobio podršku koja mu je bila potrebna. Neko je imao svu podršku, ali nije imao hrabrosti da zapravo krene za svojim snom. Neko je imao smelosti, ali kad je ’izašao iz svog sela’ i shvatio da je jedan među mnogo njih, poverovao je da je san samo san i ništa drugo. Neko je previše samokritičan, mnogo vremena troši upoređujući se sa drugima, te onda nikad nema vremena da sam nešto proba.

„People who have dreams and are working to achieve them, their eyes are sparkling. I love those kinds of eyes. And I want to teach students with eyes like that. That’s what my dream is! Flutter into your dreams! Glitter into tomorrow! By Koichi Kawato!“ – citat iz mange „Rookies“.

Pročitajte: Dobrodošli u “Petshop of Horrors”

Kawato postaje njihov nastavnik i neko ko vodi bejzbol tim iako on sam ništa ne zna o bejzbolu. Ali on nije tu da ove momke nauči da igraju bejzbol, niti da ih uveri da su oni oduvek voleli taj sport. Kawato je tu da ih nauči koliko je važno verovati u sebe i svoje ambicije, koliko je bitno biti posvećen i boriti se za svoje Ja. Poraz je sastavni deo snova i ostvariti san nije jedino merilo uspeha. Ako naučimo da živimo sa porazom i uspehom, nikada nećemo izgubiti ambiciju i ono što nas čini živim. Naučićemo da cenimo i prepoznamo trud.

Svojim primerom, Kawato vraća tinejdžerima poverenje u odrasle. Govori im da je u redu biti zbunjen i da je očekivano tražiti pomoć. U isto vreme, on inspiriše druge profesore i podseća ih da njihov posao ne podrazumeva samo predavanje propisanog gradiva. Oni su tu kako bi pomogli mladima da se pronađu u životu. To je svakako jedna od najtežih profesija, ali je i jedna od najlepših.

„The sparrows never know the ambitions of the swans! The little bird cannot imagine what goes on in the big bird’s mind. In other words, small-minded men cannot understand the amibitions of great men. The size of your ambition is a measure of how big of a man you are. Do not mock people for having dreams!“ – citat iz mange „Rookies“.

Autor: Jelena Vučić

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of