„Grafički horor roman“ – Postoji li granica između stvarnosti i fikcije?

Uvek inspirisani Điđi Kavenago i ovoga puta donosi naslovnicu koja nam sjajno nagoveštava šta nas čeka unutar nove Dilan Dog sveskice.

Grafički horor roman“ - Postoji li granica između stvarnosti i fikcije? Strip Blog

Prikaz stripa „Dilan Dog – Grafički horor roman“, 160. broj u izdanju Veselog Četvrtka i 369. broj u Italiji, po scenariju Ratigera, uz crtež Montanarija i Grasanija i Paola Bačilijerija

„Grafički horor roman“ započinje scenom u kupatilu gde odmah upoznajemo pravog glavnog junaka ove priče, autora stripova Darena Farmera Vulčira. U pitanju je važan umetnik koji stvara grafičke romane koji su remek dela vredna Nobelove nagrade za književnost. On je arogantan i ponaša se poput najslavnije rok zvezde. 

Priča počinje u kupatilu u kome se ovaj umetnik nekako obreo sa gubitkom pamćenja i sav u krvi. On pokušava da povrati izgubljenu memoriju tako što crta panele stripa i priču koju je živeo do pre nekoliko dana na pločicama u kupatilu (pločice u obliku kvadrata predstavljaju očiglednu aluziju na kvadratne panele koji su glavni deo kompozicije bonelijevskih stripova). 

Vulčir se kao i svi umetnici, ma koliko ekscentrični i samozadovoljni bili, nalazi na stalnom putu stvaranja remek-dela, jednog za drugim, bez ikakvog zaustavljanja. Njegov ugled će biti poljuljan ili možda doživeti vrhunac, kada ubistva koja on zamišlja u svojim grafičkim novelama počnu da se događaju u ”stvarnosti” (modus operandi pisca kome se obistini fikcija koju napiše je već viđen ranije u DD serijalu u epizodi ,,Konjanici vremena”). Tada će Dilan Dog morati da reaguje.

Imamo dva narativna toka, što je u poslednje vreme čest slučaj u Dilanu Dogu. Prvi je narativ u kome Dilan pokušava da reši slučaj i to čini većinu epizode, narativ koji su crtački realizovali Montanari i Grasani. Drugi je umetnik Vulčir u kupatilu koji na pločicama crta rekonstrukciju događaja i te delove je crtački realizovao Bačilijeri.

U ovoj priči Ratiger se poigrava sa granicom između onoga što je stvarno i onoga što je jedna od Vulčirovih priča, postavljajući pitanje da li takva granica uopšte postoji. Na kraju nismo sigurni da li je Dilan Dog stvarno doživeo ono što je Vulčir crtao na pločicama kupatila ili je to samo rezultat kreativne zablude koju veliki umovi često imaju. Ratiger se do sada nije proslavio svojim radom na DD stripovima. Ovde se upleo u stilsku igru iz koje će ipak izaći kao pobednik. Iako je njegova priča konstruisana na više nivoa, on pokazuje određenu čvrstinu u pripovedanju. 

Prethodna epizoda: „Korak Anđela“ – Ranija i Dilan, ljubav, mržnja i čudovišta

Montanari i Grasani su nakon dugo vremena ponovo imali priliku da nam dočaraju epizodu DD-a. Njihov pristup je dobro poznat svim čitaocima DD-a, dok je njihov stil uneo svežinu u redovni DD serijal. Njihovi paneli su izuzetni, a kadriranje može proći i kao jedna sjajna epizoda neke televizijske krimi serije.

Ipak, glavna zvezda ove epizode je Paolo Bačilijeri. Njegove stranice u kome je predstavio Vulčira koji pokušava da se seti šta mu se dogodilo prosto odiši strahom, paranojom i određenom dozom klaustrofobije. Njegovi crteži su groteskni, ali vrlo pogodni za atmosferu koju nosi ova epizoda.

Epizoda „Grafički horor roman“ najviše ima veze sa karikaturistima i njihovim egom, predstavljajući radikalnu samokritiku. Samoreferencijalno, Ratiger kao da govori kako je priroda svih umetnika da imaju utisak da stvaraju remek-delo, dok na kraju dobijamo novu osrednju priču u moru priča koje konzumiramo svaki dan. 

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of