ZAŠTO SU STARI STRIPOVI TOLIKO SKUPI: Da li je kolekcionarstvo zabava, biznis ili nešto treće?

0

Kada je prvi broj Action Comicsa iz juna 1938. godine, kada se prvi put pojavio Supermen, prodat za preko 3 miliona dolara, u našoj zemlji, ali i u regionu stripovi, kolekcionarski primerci, već su se prodavali za velike pare.

zasto su stari stripovi stripblog

Radetić: “Da li je biznis, ako kažem da nije, lagao bih, jeste, ali sve manje i manje…”

Marković: “Kažu da svaka roba ima svog kupca, pa je valjda tako i sa stripivima.”

Dragomirović: “Ta pojava primetna u bilo kom vidu kolekcionarstva.”

Nije lako objasniti taj fenomen, pre svega kada je u pitanju stara Zlatna serija (ZS), koju je izdavao novosadski Dnevnik. Neki brojevi kao što su prvi broj, gde smo prvi put upoznali Teksa na našem prostoru, ili 13. broj kada se prvi put pojavio Zagor, logično je da budu skupi, ali danas je gotovo svaka sveska Zlatne serije skupa da se prodaje za nekoliko hiljada dinara, a cene idu do 300, 400, pa i 500 evra. Do pre sedam ili osam godina, na internetu, društvenim mrežama i u striparnicama, samo retki brojevi starih strip izdanja su bili baš toliko skupi, danas možemo slobodno oceniti, cena nema limit.

Za kolekcionara Predraga Radetića je teško pričati o kolekcionarstvu, a da se ne spomene Dnevnikova “zlatna serija”.

Pročitajte: Strip “Od Hadrijana do ponizne Sofije” dostupan u video verziji

-Ljudi koji to sakupljaju jesu definitivno kolekcionari i možemo ih pronaći svakodnevno oko nas, ima ih po raznim forumima, Fejsbuk grupama vezanim za strip i slično. Lično i sam poznajem gomilu tih ljudi i znam sa kakvom strašću sakupljaju ZS i Lunov Magnus Strip (LMS), spremni su izdvojiti pozamašne svote novca za razne brojeve ZS i LMS-a. Tu se postavlja pitanje da li ti stripovi vrede tolike novce, recimo ZS 13. može da se proda glatko za 400-500 evra, a i mnogi drugi brojevi što Zlatne serije, što Lunov Magnus Stripa. Da li je to kolekcionarstvo ili biznis, večna dilema, zapitao se Radetić za Strip Blog.

Prema njegovom mišljenju kolekcionarstvo definitivno jeste i veže se isključivo za nostalgiju i vraća ljude u mladost i vreme kada su se ti stripovi kupovali po trafikama, kada su se jurili nastavci, vezivali brojevi po redu, razmenjivali duplikati… Tako su nastajale veće ili manje kolekcije kod pojedinaca. Ljubitelji ZS i LMS ni danas ne mogu ostati ravnodušni kada im se pojavi lepo očuvan primerak negde na aukcijama ili slično, a baš on im fali. Tu cena nema granicu.

-Da li je biznis, ako kažem da nije, lagao bih, jeste, ali sve manje i manje. Zašto? Zato što je sve teže i teže doći do primeraka koji po očuvanosti važe za kolekcionarske, većina je udobno smeštena u nečije kolekcije, a i dosta je izgubilo bitku sa vremenom. Pojave se tu i tamo slabije očuvani primerci pa se za njih traže ogromne svote, ali to je ipak subjektivna stvar, ko će koliko tražiti i ko će koliko platiti ili koliko je neko spreman platiti ljudi sami odlučuju, niko nikoga ne tera da plati nešto što smatra nerealnim. Možeš platiti “kupus” 200 evra, ali da li ćeš posle povratiti tih 200 evra to je ipak znak pitanja, kažao je Radetić.

Radetić smatra kako svakako da u kolekcionarstvu stripova, pa i u bilo kom drugom hobiju, postoji “mračna strana sile” ili ljudi koji pokušavaju samo zaraditi i prodati, a o stripu veze nemaju (ali su čuli da je skupo), međutim niko nikog ne tera da od takvih kupuje i da daju sumanute cifre, utiče dosta i platežna moć kolekcionara, nismo svi u mogućnosti u istom momentu kupiti nešto. Ipak treba biti obazriv kada su cifre u pitanju. Ja lično čitam puno, poenta stripa je čitati (za mene), čitam sve ali ne sakupljam sve, ono što mi se svidi to ostaje kod mene u kolekciji, a ono što mi se ne svidi to prodam, zamenim ili slično. Prodajem isključivo da bi kupio nešto drugo od stripa, a ne da bi postao milioner. Desi se da u ruke naleti neki rasprodan primerak, to nije znak da nekome treba skinuti kožu sa leđa cenom i da treba zacepiti, naprotiv treba biti objektivan, ali i ne može se prodati po redovnoj ceni. Treba naći sredinu, balans podići malo cenu (zavisi od očuvanosti, debljine i koliko je tražen), pa na osnovu u zagradi pomenutih parametara formirati cenu, objasnio je Radetić.

Urednik izdavačke kuće System Comics Igor Marković ne zna kako da komentariše fenomen skupih stripova i kolekcionarskih primeraka.

-Kažu da svaka roba ima svog kupca, pa je valjda tako i sa stripovima. S druge strane mi vidimo ponudu, ali ne i kupce. Ima li ih uopste i koliko, to je pitanje. Uostalom, onaj ko kupuje samo Zagora potrošiće manje novca od pravog ljubitelja stripa, jer je ponuda ogromna, ističe za Strip Blog Marković.

Novinar Vremena Nikola Dragomirović kaže da je ta pojava primetna u bilo kom vidu kolekcionarstva. Pritom, što je neka roba starija, time i ređa, cena je očekivano viša. Stripovi su se ’69. štampali na manje kvalitetnim papirima, svest o čuvanju i kolekcionarstvu nije bila na visokom nivou, tako da starih brojeva ZS i LMS zaista ima malo. Ako vidimo da se prvi broj Action comics sa Supermenom prodao za više od 3 miliona dolara, onda cena za prvi broj ZS i nije tako velika.

Pročitajte: STRIP LIČNOST: Hektor German Osterheld – čovek koji je video budućnost

-Dalje, prvi brojevi edicije (ZS 1. – “Četiri obračuna”) ili popularnih junaka (Zagor ZS 13. – “Nasilje u Darkvudu”) su posebno na ceni. Postojale su razne priče o tome i zašto su pojedini brojevi traženiji, a time i skuplji. Na primer, kod Mister Noa imamo “Presudu Fonseku”, za koju se pričalo da je deo tiraža stradao. Ne znam da li je to istina, ali zaista je bio u svoje vreme redak broj. Kod Kena je slično sa “Najvećim šerifom” i “Eskimkom Enjom”. Dobro, i čuveni “Dnevnik Adah” je dosta bio na ceni, ali to je smatram zbog kvaliteta epizode. Kolekcionari su čudna sorta, i ne žale novac za autentičan i redak primerak, naveo je Dragomirović za Strip Blog.

Dragomirović navodi još jedan primer, butlegovani Mastersi, tzv. pijačari, danas više vrede nego originali. Posebno u inostranstvu. Kod nas su se prodavali na pijacama za budzašto, lošeg su kvaliteta i malo ih je preživelo. Danas ih kolekcionari iz sveta plaćaju stotinama dolara više nego Matelove originale. Tržišni princip, to je sve.

Zašto su stari stripovi postali toliko skupi je veoma zamršeno pitanje, zato pazite šta kupujete i po kojoj ceni.

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x