“Supermen: Godina Prva” Frenka Milera – Stara, nova priča

Prikaz stripa “Supermen: Godina Prva” pisca Frenka Milera i crtača Džona Romite Mlađeg

Ako se u obzir uzme veličina ova dva imena u strip industriji i značaj koju u pop kulturi ima junak čiju će priču pisati, mini-serijal “Supermen: Godina Prva” zvuči kao zicer pogodak za DC-ijev novi imprint Black Label. Međutim, skorašnji radovi i Milera i Romite Mlađeg su uglavnom izazivali pomešane reakcije. Miler se već proslavio sličnom formulom kada je napisao “Betmen: Godina Prva”, ali su fanovi sumnjali da sa istom formulom, ovaj put primenjenom na Supermenu, može ponoviti taj uspeh. Obzirom da je priča o poreklu Supermena najviše puta ispričana i prepričana priča u stripovima, ako ne čak i u pop kulturi uopšte, jasno je da su Miler i Romita Mlađi zaplivali u mutne vode. Stoga “Supermen: Godina Prva” ima za zadatak da donese sveobuhvatnu priču o ranom životu Klarka Kenta na način na koji ta priča nije ispričana do sada.

Prvi broj počinje sjajno. Miler prikazuje uništenje Kriptona iz perspektive prvog lica. Kroz oči Kal Ela vidimo kako njegova rodna planeta umire. Vidimo mališana kako plovi svemirom sa svojim sopstvenim odrazom na prozoru svemirskog broda u kome putuje. Romita to sjajno realizuje jasno stavljajući do znanja da Kal El nije sasvim običan mališan.

Nastavak se uglavnom odnosi na život Klarka Kenta i njegovo odrastanje u Smolvilu, sve do njegovog osamostaljivanja i napuštanja Smolvila nakon završetka srednje škole. On je svestan moći koje poseduje i koliko se razlikuje od svojih vršnjaka. Akcentom na svest o sopstvenoj nadljudskoj inteligenciji i fizičkoj snazi, Miler i Romita na prvi pogled, kroz prvi broj, uspešno čine da “Supermen: Godina Prva” deluje kao da odstupa od norme na svež način. Vidimo šta za mladog Klarka znači biti intelektualno i fizički nadmoćniji od svojih vršnjaka. Vidimo kako dečak poput njega spava dok mu mozak biva bombardovan od strane svih mogućih šumova i zvukova koje ljudsko uho ne može da registruje. Kako guta školske knjige i gradivo koje prelazi u sekundama dok mu mozak razmišlja super brzinom. U tom osećaju otuđenosti, dok se čitaoci pitaju kako je takva osoba sposobna za prijateljstvo i povezanost sa nekim, Klark se prilagođava svetu oko sebe uporno trudeći se da se ni sa čim ne ističe.

Pročitajte: Glumac Nikolas Kejdž i njegovo prokletstvo Supermena

Ovaj broj u nastavku donosi pomalo očekivane zaplete. Klark se sprijateljuje sa grupom dece koja su društveni odmetnici i svi ih doživljavaju kao luzere. Da bi podsetio čitaoce da priča “Supermen: Godina Prva” dolazi iz Black Label imprinta (DC-ijev naslednik počivšeg Vertiga i oznaka stripova rađenih za stariju publiku), Miler ubacuje subplot u kome se Klark bori sa grupom srednjoškolskih nasilnika koji fizički zlostavljaju njegove prijatelje. Ovaj subplot je ujedno i najslabija karika prvog broja jer je viđena milion puta do sad, te ovakav stereotipični kliše čini da priča izgubi na svojoj težini. Prisutna je i rana ljubavna priča Supermena i Lane Leng.

Ono što fali ovom delu priče, što je Miler nekako ignorisao, to je dublje istraživanje Klarkove povezanosti sa svojim zemaljskim ocem, Džonatanom Kentom. Tako kada Klark na kraju ovog broja izraste u mladu, odraslu osobu, ne izgleda kao tipični Klark Kent sa usađenim čvrstim moralnim kompasom i pristojnošću, dvema karakteristikama koje su u ranijim pričama o poreklu Supermena u njega usadili njegovi skromni i dobroćudni zemaljski roditelji.

Tek na kraju prvog broja priča počinje da vodi u totalno drugačijem smeru od onog na koji smo do sada navikli kada Klark pristupi mornarici.

Drugi broj definitivno donosi priču o Supermenu kakvu do sada nismo videli. Klark je pristupio mornarici. Nekako biva logično da najameričkiji od svih američkih superheroja potpiše ugovor sa ujka Semom. Militarizovani Klark Kent izgleda prijatnije nego što se očekuje. Njegova motivacija da pristupi mornarici dolazi iz njegove želje da vidi svet i proširi svoje vidike. Još uvek mlad i nedovoljno formiran kao ličnost, ovde će steći novo iskustvo, napraviti nekoliko grešaka i sam odlučiti kako da svoje moći upotrebi na najbolji način. U kampu će naučiti neke nove trikove i učestvovati u ratu protiv terorizma, dok će i dalje biti otuđen jer je daleko napredniji od svojih kolega. Njegov nedefinisan čvrst moralni kompas dolazi do izražaja u jednoj misiji gde ne pokušava da spreči svoje kolege da ubijaju neprijatelje, pokazujući da još uvek nije dovoljno zabrinut za očuvanje ljudskih života.

Drugi deo ove epizode donosi još neočekivaniju avanturu za Klarka. Dok smo navikli na standardne ljubavi Supermena (Lois Lejn, Lana Leng), Miler ga ovde spaja sa nekonvencijalnom ženskom osobom (možda je bolje reći stvorenjem), sirenom Lori Lemaris. Tada će Supermen zakoračiti u Atlantidu i u tom momentu će atmosfera zaličiti na onu koju dobijete kada čitate stripove o Akvamenu. Američki kritičari i analitičari smatraju da je Milerov cilj bio da svaki broj priče “Supermen: Godina Prva” odiše različitim atmosferama iz različitih perioda američkog stripa. Prvi broj je inspirisan klasičnim stripovima Zlatnog doba. Drugi broj je tako inspirisan otkačenim i bizarnim pričama Srebrnog doba. Treći broj je inspirisan mračnom atmosferom koju su nosili stripovi 80-ih i 90-ih.

Ipak, Miler ne uspeva da učini da ova dva dela izgledaju kompatabilna jedan sa drugim. Priče su toliko različite i izgledaju totalno odvojene jedna od druge. Jedina poveznica sa prvim brojem je trebalo da bude Lana Leng, koju je Supermen ostavio za sobom da ga čeka u Kanzasu, ali se ona ovde nelogično ne pominje, kao da je Supermen na nju zaboravio odlaskom u mornaricu, pokazujući kako odjednom nema naklonost prema svojoj tinejdžerskoj ljubavi. Čak i dva dela priče u drugom broju, period dok je Klark u mornarici i kada zakorači u dubine Atlantide, nemaju veze jedan sa drugim.

Treći broj treba da pruži upečatljivu završnicu. I ova priča je rastavljena od prethodne, pa se neizbežno stiče utisak da nedostaju neke stranice, a samim tim i logika. Uprkos tome, na mnoge načine i ovaj broj donosi drugačiju atmosferu ponovnog pričanja priče o Supermenovom poreklu. Iako se činilo da se na kraju drugog broja Supermen skrasio u Atlantidi, on bez objašnjenja napušta taj život. Ono što sledi nakon toga je slično kao u “Betmen: Godina Prva”. Supermen se suočava sa Metropolisom. Misteriozni stranac sa neba je prisutan i izaziva reakcije običnih ljudi dok se sa lakoćom suočava sa sitnim kriminalcima i nasilnicima, kako je to imao običaj da radi u ranim epizodama Sigela i Šustera. Neizbežno je pojavljivanje Lois Lejn, koju Miler karakteriše kao zavisnicu adrenalina više nego kao novinarku. Peri Vajt, kojeg takođe srećemo, glavni urednik lista Dejli Planet, deluje identično opsesivnom Spajdermenovom Dž. Džonasu Džejmsonu.

Prva velika avantura Supermena nam donosi i Leksa Lutora. Ovde je Miler doslovno prepisao od Zeka Snajdera. Leks izigrava filantropa dok zavodljivo pokušava da kupi Supermenovu lojalnost i učini ga figurom koju kontroliše kako bi stekao publicitet i reputaciju dobrotvora, dok istovremeno huška Supermena protiv Betmena. Betmen, koji je prozreo kriminalne planove Leksa Lutora mu redovno zadaje udarce, te je postao problem koji se mora brzo rešiti, a za to i bi trebalo da se pobrine Supermen. Po drugi put u Milerovim stripovima dolazi do sukoba dve superherojske ikone. ”Mračni vitez” se nimalo ne plaši ”Čoveka od čelika”. I dok čekamo ishod ovog sudara titana, njihovu borbu neočekivano prekida Čudesna Žena. Ovo izgleda kao nagoveštaj naredne priče o Čudesnoj Ženi koju bi Miler navodno trebalo da napiše. Ona je ta zahvaljujući kojoj Supermen shvata šeme i manipulacije Lutora Leksa. U tom momentu se čini kao da je njeno prisustvo uticalo na to da Supermen reši svoje moralne dileme i pronađe pravu humanost. Između njih dvoje u startu sevaju varnice strasti, što takođe nije prvi put u Milerovim stripovima, da u romansu uključi Čudesnu Ženu i Supermena. Sve ovo se čini pomalo užurbano, kao da je Miler mislio da će ovaj mini serijal trajati duže, pa su iz DC-a napomenuli da ima samo tri broja da završi stvar.

Romita Mlađi je uložio ozbiljan napor kako bi realizovao sve ove priče. U prvom broju briljira oslikavajući bebu Kal Ela i viđenje stvari iz njegovog prvog lica i to je samo jedno od kreativnih rešenja. Njegova okruženja su prepuna detalja, a figure dinamične. On uspeva da vizuelno razdvoji ovaj mini serijal od ostalih priča o Supermenu. Uparivanje sa Denijem Mikijem koji je zadužen za mastilo i koloristom Aleksom Sinklerom daje sjajne rezultate. Dok Miler ima problem da ide iz jedne krajnosti u drugu, Romita, Miki i Sinkler nemaju poteškoće sa tim. Ovaj trio sjajno prenosi atmosferu svakog mesta radnje kroz koje narativ teče. Mikijevo mastilo je lagano, lepo definiše Romitin crtež bez da ga učini preteranim i dopušta da kolor oživi ovu priču. Sinklerove boje su žive i posebno briljantne u periodu koji oslikava Klarkovo detinjstvo u Smolvilu. Ovo dodaje atmosferi vedrinu i optimizam kakav bi očekivali u priči o poreklu Supermena. 

“Supermen: Godina Prva” je počeo obećavajuće, može se čak reći i dobro. Sve se pretvorilo u zbunjujuću zbrku koja daje više pitanja nego odgovora. Miler, nažalost, nije uspeo da opravda potrebu za ponovnim pričanjem priče o poreklu Supermena i još jednom je dokazao da ovaj superheroj nije njegov teren.