“Divljak”: Knjiga koja nas uči kako da probudimo divljaka u sebi!
U svakom od nas se krije divljak, i zapravo se ne postavlja pitanje da li ćemo ga otkriti, čak ni pitanje kada ćemo ga otkriti nije toliko važno, koliko je važna dilema da li ćemo tog divljaka koji se skriva u nama aktivirati, pustiti na svetlo dana i dati mu slobodu.
Prikaz stripa “Divljak” scenariste Dejvida Almonda i crtača Dejva Mekina u izdanju Komika
Scenarista Dejvid Almond i crtač Dejv Mekin donose nam priču “Divljak”, ispričanu u polu-grafičkoj noveli, koja govori o divljaku koji se krije u nama i o puštanju divljaka na slobodu, ali i o obuzdavanju naše divlje prirode kako ne bi ovlada nama.
Priča je predstavljena kroz formu dečje sveske, koja je klincu Bluu Bejkeru, služila kao svaštara, odnoso sveska za pisanje, crtanje, žvrljanje i sve što je detinjem mozgu na početku školovanja padalo napamet. Blu je dečak koji živi u gradiću Ejdan Lejnu, na izlazu iz grada, sa svojom porodicom, majkom, ocem i mlađom sestrom. “Divljaka” počinje da stvara nakon što mu je otac preminuo, a školski psiholog mu rekao da zapisuje svoje misli, jer će mu tako biti lakše. Bluu je taj predlog izgledao dosadno, pa je počeo da piše priču o dečaku koji živi ispod napuštene kapele u Berdžes Vudsu.
Pročitajte: “Plave pilule”: Strip koji otklanja predrasude o osobama zaraženim HIV-om!
Taj dečak nije imao porodicu i prijatelje i nije umeo da govori. Hranio se korenjem, kupinama i svim onim što pronađe u smeću, kada se spusti u gradić u kojem je Blu živeo. Ovaj divlji dečak je bio naoružan nožem, viljuškom i sekirom koje je ukrao i time je lovio domaće životinje, ali i ljude.
Priču “Divljak” je Blu gradio na osnovu onoga što se njemu događalo u stvarnom životu. Blu je bio dečak koji je trpeo vršnjačko zlostavljanje od jednog klinca po imenu Hoper. Hoper ga je zadirkivao, tukao i ponižavao. Blu je iz svog besa, u priči počeo opisivati kako je divlji dečak video Hopera, kao prljavog, ružnog siledžiju koji smrdi na cigarete, a samog Blua i njegovu sestru, kao dobru i plemenitu decu.
Blu je na samom početku priče napisao da je taj “Divljak” postao stvarnost. Jednom prilikom Blu je napisao poglavlje u kojem se “Divljak” obračunava sa Hoperom i jasno je opisivao rane koje je tada Hoper zadobio i sutradan kada ga je Blu video, Hoper je imao sve te povrede na licu. Takođe, Blu je opisivao momenat u kojem “Divljak” miluje njegovu sestru po licu i ostavlja joj trag blata na obrazu, a ujutro kada su se probudili videli su da je maloj devojčici obraz prljav. U kasnijim glavama priče i sam Blu se upoznaje sa “Divljakom” i otkriva neverovatne detalje o njemu koji će ga sablaznuti.
U svemu opisanom pronalazimo tri metafore. Prva se ogleda u tom prebijanju Hopera, jer tu Blu oslobađa divljaka iz sebe, onog istog kojeg je pronašao u sebi, ali ujedno, time što taj divljak nije ubio Hopera, iako je zamahnuo hladnim oružjem iznad njegove glave, vidimo tu moć sputavanja i obuzdavanja svega divljačkog u nama. U susretu “Divljaka” i Blua vidimo treću metaforu, a to je taj unutrašnji razgovor sa samim sobom putem kojeg pronalazimo i spoznajemo sopstevnu ličnost.
Interesantno je to, da je čitava knjiga uklopljena u formu svaštare. Tekst, na stranicama gde su crteži je pun gramatičkih grešaka, koje su normalne kod deteta koje je tek naučilo slova. Dužni smo i da objasnimo zašto je ovo polu-grafička novela, pa zato što je delom u fomri naracije, klasičnog pisanja novele, a delom je knjiga ilustrovana.
“Divljak” je originalno objavljen 2008. godine, dok ga je kod nas izdala izdavačka kuća Komiko u saradnji sa izdavačkom kućom Orgelin 2016. godine. Izdanje nam dolazi na preko osamdeset stranica, sa tvrdim koricama, omotom za korice i masnim papirom unutar korica.
Prevod je radio Sava Kuzmanović i moramo reći da je odlično uklopio delove u kojima je Bluov klinački rukopis, loše gramatički napisan, u duh našeg jezika, što odaje utisak čitanja dela koje je napisalo dete.
Knjiga “Divljak” je doživela dve adaptacije u pozorišne komade, jednu je uradio Almond, dok je za drugu bila zadužena Dženifer Toksvig. Ova polu-grafaička novela je 2009. godine dobila Nagradu za najbolju knjigu za mlade koju izdanje American Library Association.
Dejvid Almond je poznat pisac širom planete, autor je romana “Skeling”, “Gutač vatre”, “Glina” i mnogih drugih. Dobitnik je nagrada Karnegi, Vajtbred i Smartiz. “Divljak” je njegova druga knjiga za mlade, nakon knjige “Moj tata, čovek ptica”. Živi sa svojom porodicom u Nortamberlandu.
Crtač Dejv Mekin poznati ilustrator dečjih knjiga “Dan kada sam trampio tatu za dve zlatne ribice”, “Koralina”, “Vukovi u zidovima i drugih. U stripskom svetu je najpoznatiji po radu na serijalu Nila Gejmana “Sendmen”. Radio je na drugom i trećem filmu o Hari Poteru. Dobitnik je nagrade Smartiz, nagrade Njujork tajmska i V&A nagade za Najbolje ilustrovanu knjigu. On je 2005. godine režirao svoj prvi film “Maska u ogledalu”. Živi u Kentu.
