Prikaz ,,Neonomikona” i ,,Providensa” Alana Mura i Džejsona Berouza

Alan Mur i Džejsen Berouz su ujedinili snage i stvorili „Neonomikon“ (sa uvodnom pričom „Dvorište“) i tri čina „Providensa“.

Prvog ne treba posebno predstavljati, naslovi već navedeni u gornjim redovima sami govore o kakvoj se veličini radi. Ko je bacio pogled na neku stranu Murovog scenarija, zna kako kontroverzni Englez drži do detalja. Koliko je istraživanja utkano u svaku scenu koju osmišlja. Svaki pokret i svaka sitnica na svakoj vinjeti imaju svoju ulogu i svoju priču. Te onda izjava, ako je pročitate pre uranjanja u strip, da je za ovu sagu morao da istražuje najviše u svojoj plodnoj karijeri podiže očekivanja na neke sasvim nove visine.

A kakvi su plodovi proizašli iz tog istraživanja?

Lavkrafta kao ni Mura, ne treba posebno predstavljati. Trebalo bi da je dovoljno je da vidite inicijale H.P.L i odmah shvatite da je reč o jednom od najvećih genija horor književnosti.

Lavkraft je, počevši od „Zova Ktulua“ počeo da stvara sopstvenu mitologiju, demonologiju i bestijarijum na čijim vrhovima sedi bezumni bog Azatot. Ta mitologija, pak, nije posedovala naročito jak kontinuitet i u njenom kreiranju nije učestvovao samo Lavkraft već i grupa zaboravljenih ili poluzaboravljenih savremenika najpoznatijeg stanovnika Providensa, Roud Ajlend. Ta grupa odabranih je uz svog idejnog vođu oblikovala ono što danas nazivamo Lavkraftovskim ili kosmičkim hororom.

Ideja da se mitos stvoren oko H.P.L – a u prvoj polovini prošlog veka, ujedini u jedinstven narativ svakao je sama po sebi vredna hvale. Međutim ovo nikako nije lak zadatak.

Mur je pre pisanja prvog redka, pročitao sve što je Lavkraft napisao, a tu se pored fikcije ubrajaju i eseji i sačuvana pisma kojih je pregršt, ali je u svoju zaraslu glavu utrpao i sve što su pisali autori inspirisani Lavkraftom ili koji su inspirisali Lavkrafta. Udahnuo je Lavkraftove ideje i uverenja i konzumirao mleko sa  sise muze velikog pisca. Tada je bio spreman i tada je prionuo na pisanje „Dvorišta“.

POVEZANO: “Lavkraft”: Šta ako Nekronomikon i Ktulu zaista postoje i šta ako je Lavkraft sve to video?

U „Dvorištu“, čija je radnja postavljena na početak ovog tužnog veka, upoznajemo FBI agenta Alda Saksa kome Mur daruje ličnost kakvu smatra da je Lavkraft imao i osećanja kakva je ubeđen da je pisac imao tokom svog života u Njujorku. Saks je rasista i homofob, gadi se prljavog predgrađa Red Huk kojima haraju bande „obojenih“ i razvratnost.

Saks je na tajnom zadatku koji za cilj ima razotkrivanje pozadine ritualnih ubistava počinjenih od, naizgled, bezopasnih pojedinaca. Saks uočava obrazac i trag ga vodi u Red Huk gde će se upoznati sa novom drogom Aklo, njenim distributivnim centrom – klubom Zotik, glavnim dilerom Džonijem Karkosom i ludilom.

Imena droge, kluba i dilera mogu da zazvuče poznato čitaocima horora.

„Dvorište“ može da posluži kao sasvim pristojna minijatura, ali joj je od samog početka namena da bude uvod. Da se stalo samo na tom uvodu sukob između Lavkrafta i Mura ne bi bio toliko bolan i toliko očigledan.

Ipak, nastavilo se u prvom poglavlju Neonomikona. Uvode se novi likovi, novi agenti Brirsova i Lamper. Meril Brirs, nimfomanka je ona oko koje će sve da se zavrti. Ona će celokupan haos u prljavom predgrađu Njujorka da poveže sa Lavkraftom jer ga je proučavala na koledžu. Sasvim pogrešno jer će na jednoj stranici u dijalogu sa svojim partnerom tvrditi da se Lavkraftove priče baziraju na rasizmu bez naznaka seksa.

Taj deo dijaloga je valjda i lični Murov stav jer je rešio da baš seks bude žila poveznica ovog narativa. Seks. U svim oblicima. Normalnim, nenormalnim i zakonom zabranjenim. Seks igračke sa lavkraftovskim motivima, zoofilija i kasnije ( u Providensu ) incest i zoofilija su bile Murove alatke za stvaranje ove bolesne porno parodije sa tragovima okultnog „uskršnjim jajima“ na oca kosmičkog horora i negove apostole.

Razlog u ovakvom izopačenju izvornika treba traćiti u ranije spomenutom sukobu ličnosti iz dva vremena. Mur – anarhista i ekstremni levičar, protiv Lavkrafta koji zaista jeste bio rasista, ali to nikako nije i ne može da bude osnov njegovih neverovatnih i zastrašujućih priča. Sukob dve filozofije u kojoj Mur mora da izađe kao pobednik jer je živ i jer je živ u ovom vremenu. a on kaže da niko ko misli da je homoseksualac ili crnac niži oblik postojanja, ne može da se distancira od takvih ubeđenja u stvaranju nečega dobrog.

Zato Mur  nastoji da na svaki mogući način otrgne svet koji je Lavkraft stvorio od njeg samog. Kao vrhunac tih pokušaja može se istaći homoseksualnost Roberta Bleka, protagoniste „Providensa“, kao i činjenica da je prikriveni Jevrej. Ni jedno ni drugo nemaju značaj za samu radnju, ali se konstantno potenciraju. a opet antisemitizam se nikako ne može prišiti H.P.L – u jer je oženio pripadnicu Jahveove vere.

„Providens“ je prikvel na „Neonomikon“ i radnja je smeštena u prošli vek, na njegov početak. U doba kada je Lavkraft od krvi i mesa hodao među belim Amerikancima. Prati Roberta Bleka, novinara koji želi da postane pisac i veruje da će tu nameru da ostvari tragajući za misterioznom knjigom „Mudrost zvezda“. U tom traganju proći će kroz seksualizovane Lavkraftove priče, pre nego što ih je ovaj i napisao, da bi pred kraj puta sreo i samog Lavkrafta.

Sve što je rečeno za „Neonomikon“, važi i za „Providens“. Mur ispoljava svoje frustracije saznatim do poslednjeg poglavlja. U njemu se radnja ponovo vraća u doba mobilnih telefona na preklop i Mur ponovo pokazuje da zapravo savršeno razume Lavkrafta i suštinu njegove horor filozofije, te je tako sebe lišio opravdanja za ukupno delo.

Berouzov crtež se može opisati jednom rečju, te nema potrebe za detaljna promišljanja kao o scenariju – sterilno.

Ova saga je uspela da ujedini poneke obožavaoce dva velikana, ali i će se gotovo  svi složiti  da ovo nije bio Murov najsjajniji čas. Englez je najavio povlačenje iz sveta devete umetnosti, pa ćemo ostati uskraćeni za njegov popravni na temu Lavkrafta. A i sam je izjavio da je ovo delo, pretežno bila muža novca.