Kad se junak pretvori u običnog čoveka!
Nije dobro praviti se pametan, niti previše govoriti svoje mišljenje. Da ne budem prost, svi dobro znamo da je mišljenje kao guzica i svako ga ima, a nije svako za divljenje i pokazivanje.
Baš zbog ove činjenice sam jednom prilikom napisao da je za pisanje tekstova o Zagoru potrebna jaka petlja, da ne kažem muda. I dalje to smatram pre svega zbog toga što strip o Duhu sa sekirom na prostorima bivše Jugoslavije i dalje ima status kulta. Ne samo da je kult, smatram da je za neke njegove sledbenike, čijih se kritika svi, s pravom plašimo, i bog.
Šalu na stranu, veliko je zadovoljstvo čitati ovakav jedan strip u kojem imamo priliku da vidimo Zagora, koji se već više od pola veka nije promenio ni u najsitnijem detalju, u jednom potpuno novom fizičkom i psihološkom profilu.
Zagora smo ovde upoznali kao starog, vremešnog čoveka, željnog akcije i borbe, ali pre svega, videli smo ga kao običnog čoveka.
Zlatom treba platiti ove scene u kojima Zagor pije, tuguje, razmišlja u stanju na ivici melanholije, oblači pantalone i slično…
Jednom prilikom, kada sam od urednika Zagora u SBE Morena Buratinija tražio potvrdu da će Zagor u jednoj od priča proći i kroz našu zemlju, on je to potvrdio, ali i objasnio da je italijanska publika konzervativna i da ne voli dugačka putovanja ovog junaka i preterano odsustvo iz šume Darkvud. Tako da je ovo dovoljno da se shvati zbog čega se Duh sa sekirom nije menjao i odsupao od zamisli Ferija, njegovog tvorca.
Zato smatram da su momci, koji su zgotovili ovaj fanzin dobra preporuka za Italijane, da već jednom shvate šta je prava priča i pravi strip. Boneli pati za scenaristima poput Nikole Taskovića i Zlatibora Stankovića i fali im prisustvo Sabahudina Muranovića. A o koloristi Dejanu Bilokapiću da i ne govorimo.
Ferijevi svedoci, oprostite nam!
Tekst će biti objavljen u Zagorovom fanzinu pripremljenom za ovogodišnji Kragujevac Comic Con.
