100 najuticajnijih stranica američkog stripa, stranice 31-35

Prošle nedelje smo ušli u 60-te kada je Marvelova dominacija strip industrijom započela. 

Ali, jesu li samo Marvelovi stripovi i superheroji obeležili američki strip tokom 60-ih? Nastavljamo gde smo stali sa 100 najuticajnijih stranica američkog stripa da vidimo kako su se stvari u američkom stripu menjale kroz istoriju. Stranice su odabrane od strane tima profesionalaca, kritičara, novinara i istoričara koje je okupio američki magazin Vulture.

Strange Tales No. 138 (1965)

Pisci: Stan Lee and Steve Ditko; Crtač: Ditko;

Tokom slavnih dana Marvel Comics-a sredinom 60-tih, Stan Lee se doživotno otuđio sa njegova dva glavna umetnička saradnika, Jacka Kirby-jem i Steve Ditkom. Do kraja 1965. godine, Ditko je izbacio Lee-a iz zaduženja za serijal koji su zajedno napravili, The Amazing Spider-Man, a Lee je samo dodao da njegov prepoznatljiv dijalog cveta nakon što su stranice stripova već bile gotove. Ditko je takođe prestao da konsultuje Lee-a o drugim serijalima koje je stvorio za Marvel, “Doktor Strange” u Strange Tales. Lee je priznao da je Stephen Strange bio Ditkova solo kreacija.

Povezano: Tajna veza koju imaju Marvelov Doctor Strange i bend Pink Floyd

Dok se činilo da je Ditko izgubio interesovanje za Spidey-a, njegova ljubav prema Doctor Strange-u postala je jača, doživljavajući vrhunac u epskom serijalu i borbi između majstora mističnih umetnosti i njegovih dva glavna protivnika, Baron Mordoa i Dread Dormammua. Borba se odvijala više od godinu dana, od br. 130 do br. 146, u nizu prve prave kontinualne moderne “priče”, kakvu poznajemo. Na ovoj stranici je vrhunac priče; Strange se probija do otelotvorenja kosmosa, Večnosti, preko jednog od trans-dimenzionalnih pogleda, po kojima je Ditko bio poznat. Ovi neverovatni ne-pejzaži bili su veliki uticaj ne samo na kosmičke stripove, već i na celokupnu kontrakulturu 60-tih. Kasnije je iste godine prvi veliki psihodelični koncert bio bi održan u San Francisku, pod nazivom “A Tribute to a Doctor Strange.”

The Amazing Spider-Man No. 33 (1965)

Pisci: Stan Lee i Steve Ditko; Crtač: Ditko; 

Superheroji izvode neverovatne podvige zahvaljujući svojim supermoćima. Ono što ovo čini jednim od najuticajnijih sekvenci u stripu je to što prikazuje superheroja koji nije u stanju da uradi nešto, i bori se protiv sopstvenog neuspeha. Steve Ditko pravi nekoliko panela Spidey-a zarobljenog pod gomilom olupina.

U prethodnom izdanju, njegov arhi-neprijatelj Doctor Octopus bacio je na njega gomilu mašina, jer je voda počela da preplavljuje podvodnu jazbinu negativca. Da bi se povećala napetost, rečeno je da i jazbina sadrži McGuffinera, retkog izotopa koji će spasiti život Piterove strine Mej. Iako nam naši racionalni umovi mogu reći da nema šanse da će ubiti Spajdermena na prvih pet stranica stripa, Ditkova veština pripovedanja je takva da su emocionalna napetost i visoki ulozi podignuti tako visoko da na sekund mislite da se možda junak neće izvući ovog puta. Zato je ovo jedna od najreferentnijih sekvenci u istoriji superheroja koja je svoj vrhunac doživela u filmu Spiderman: Homecoming.

Fantastic Four No. 51 (1966)

Pisci: Stan Lee i Jack Kirby; Crtač: Kirby; Kolorista: Stan Goldberg;

Ovo je stranica na kojoj super-naučnik Reed Richards otkriva ono što će biti poznato kao negativna zona. U pitanju je sfera druge dimenzije prikazana u foto-kolažu i delijerijskoj apstrakciji. Ova čista vežba vizuelne mašte Jack Kirby-ija nije prvi foto-kolaž koji se pojavio u Fantastic Four, ali je prvi put da je Kirbi koristio celu stranicu da prikaže prolaz superheroja između svetova. Fantastic Four br. 51 tako uspostavlja ekstatičnu novu fazu u Kirby-ijevoj umetnosti. Navodno je negativnu zonu shvatio kao okruženje koje će se u potpunosti prikazati u kolažu, iako se ta ideja pokazala isuviše nepraktičnom. Ova stranica bi otključali mnoge buduće primere Kirby-ijevog uzvišenog pristupa nadrealističnom.

Sredinom šezdesetih Kirby je predstavio kompleksne narative uz scenario urednika Stan Lee-a. Ako je njegova rana umetnost patila zbog njegovog masovnog posla, od 1965. bio je koncentrisan na manje serijala i čvršće, raskošnije i detaljnije crteže, koji čine suštinu njegovog zrelog stila. Ova početna stranica ne samo da se pokazala prelomnom za Marvel kontinuitet uvođenjem često korišćene Negativne zone, već i sugerisanjem srodnosti Kirby-a i likovnog kolaža u nadrealizmu i pop art-u. Nadalje, on utiče na rad kasnijih strip autora na ovoj listi, kao što su Jim Steranko, Bill Sienkievicz i Dave McKean.

Fantastic Four No. 52 (1966)

Pisci: Stan Lee i Jack Kirby; Crtač: Kirby; Kolorista: Stan Goldberg;

Kako je Marvel postao popularan sredinom šezdesetih, Lee i Jack Kirby su počeli da koriste novu slavu svojih strip serijala kako bi se pozabavili društvenim pitanjima tog doba. Kada je razmišljao o stvaranju Black Panthera, Kirbi je primetio: „Iznenada mi je sinulo – verujte mi, bilo je to iz ljudskih razloga jer odjednom sam otkrio da niko ne radi crnce. A ja sam vodeći karikaturista i ni ja nisam radio crnce.” Kirby je počeo razvijati novog, crnačkog superheroja (prvi crni superheroj je iz All-Negro Comics br. 1, Lion-Man) za Marvel, s početnom namerom da lik ima svoj solo serijal. Marvelov tada restriktivni distributivni sistem, koji je ograničio broj serija koje su objavljivali primorao je da se Black Panther umesto u svom serijalu, prvo dospe na stranice stripa Fantastic Four br. 52.

Prvobitno, Kirby je dizajnirao kostim Black Panthera sa maskom i plaštom a la Batman. Martin Goodman se, plašio da će Marvel teško imati poteškoće sa distribuiranjem stripova u južnim Sjedinjenim Državama sa otvoreno crnim likom na naslovnici, pa su dali Panther masku koja prekriva celo lice. Ono što je posebno bilo primetno kod uvođenja Marvelovog prvog crnog superheroja je to što smo ga upoznali dok je on sam porazio ceo Fantastic Four tim kao deo složenog testa svojih veština. Nisu samo hteli da uvedu novog crnog superheroja, već je bilo važno da se izdvoji iz gomile. Uspeh Black Panthera otvorio je put svim ostalim crnim superherojima koji su ga sledili na stranicama stripa, kao i zapanjujućem uspehu njegove filmske adaptacije.

Pročitajte: Likovi za koje niste znali da su nosili Iron Man odelo

The Amazing Spider-Man No. 50 (1967)

Pisci: Stan Lee i John Romita; Crtač: John Romita; Kolorista: Stan Goldberg; 

Nakon što je skoro četiri godine radio na njegovoj ko-kreaciji, Steve Ditko je na završio sa Marvel Comics i odlučio da napusti kompaniju. U Marvelu su bili prilično svesni da se Ditko sprema za odlazak, tako da je pisac / urednik Stan Lee iodlučio da Spider-Man gostuje u broju Daredevila ne bi li proverio kako se crtač tog serijala, John Romita, može nositi sa likom. Romita mora da je prošao test, čim je preuzeo Amazing Spider-Man kada je Ditko otišao.

U početku, Romita je crtao strip u Ditkovom stilu. Jedva se moglo primetiti da je Ditko otišao. Kako je postalo jasno da se Dikto neće vratiti, Romita je polako počeo da menja pristup stripu. On je zaokružio neke od Ditkovih odlika i učinio Spajdermena (a posebno Petera Parkera) dobrim delom pristupačnijim publici. Jedan od načina na koji je Romita stavio svoj pečat na naslov bio je vidljiv u Amazing Spider-Man No. 50, kada su Romita i Lee šokirali čitaoce time što je Peter Parker napustio svoj superherojski identitet. Kako se popularnost Spajdermena povećavala, javnost se više identifikovala sa Romitinom verzijom karaktera, a ne sa Ditkovom. Romitin Spider-Man je ostao verzija koja se koristila na svim licenciranim materijalima u naredne dve i po decenije, mada je njegovo direktno angažovanje u serijalu skraćeno kada je postao Marvelov umetnički direktor 1973. godine.

Najuticajnije stranice američkog stripa 26-30 možete videti OVDE.

Nastavak: 100 najuticajnijih stranica američkog stripa 36-40 vas očekuje naredne nedelje. 100

Izvor: Vulture

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of