Osvetnici: Kraj Igre Recenzija – Da li je ovo vrhunac franšize?

Kraj Igre, četvrti nastavak Osvetnika je kulminacija 22 filma i više od jedne decenije rada na ovoj franšizi. Potrudiću se da izbegnem prepričavanje i retrospektive, svako koga zanima i ko gleda MCU zna šta je prethodilo ovom filmu i koja je misija ovog sada, osim da skine Avatara sa trona. 

Film Osvetnici: Kraj Igre je kao most u koji su uzidani verovatno svi superheroji na koji Marvel Studios trenutno drži prava. Svačiji omiljeni superheroj je uzidan u taj most, svako od njih je isprepletan sa drugim likovima i drugim stvarima. Samim tim je ovaj film u potpunosti lišen svake prave filmske vrednosti i objektivnog utiska. Da li priči fali koherentnosti? Da li je film u redu? Da li je to uopšte bitno?

A kako i ne bi? Fanovi ovih likova iz stripova, među kojima sam i sam, smatraju da žive u neverovatnom vremenu jer su doživeli da svoje omiljene likove konačno mogu gledati na velikom platnu u vizuelnim, dostojnim i izvodljivim ekranizacijama. Kada čujete imena kao što su Robert Dauni Džr. Kris Evans i Kris Hemsvort, teško je da vam prvo na pamet ne padne crveno-žuto odelo Iron Man-a, štit Kapetana Amerike i plavokosi polu-bog koji leti sa svojim čekićem. 

Povezano: Uz koje stripove se pripremati za Endgame?

Crossover, kao jeftin marketinški trik iz stripova u kome se gomila raznih heroja natrpa na iste strane, je sa ovom filmskom franšizom doveden na megalomanski nivo. U film Kraj Igre je spakovana svaka vrsta tonaliteta Marvelovih filmova do sada i to se oseća. Film deluje kao da je izašao iz ideje: ,,Hajde da načinimo trosatni spektakl za kraj.” I to je bio prvi zadatak, dok je popunjavanje tri sata programa bilo sekundarno. Samim tim je vreme utrošeno na pogrešnim mestima, usled nedostatka slobode mašte. 

Braća Ruso očigledno lutaju tražeći jedinstven ton, ali to se čini nemogućim. Novokomponovani superherojski filmovi su sa popularnošću ovog podžanra dobili svoje dosledne i prepoznatljive stilove kao što je afrička baština u Crnom Panteru ili nostalgični prizvuk 90-ih u Kapetanici Marvel. Uprkos traumi likova i emocionalnom teretu koji nose u procesu ovog filma, postavka prvog sata filma je neuravnotežena, neprepoznatljiva i neuzbudljiva. Činjenica da rediteljska braća Ruso ostaju bez ideja kada je MCU u pitanju su totalno uništeni Hulk i Tor, nad kojima je učinjena teška nepravda i sa kojima su se najblaže rečeno posprdali. I sve to nema apsolutno nikakav značaj za narativ filma, a tek nekima je bilo zabavno. Pristup ovoj dvojici originalnih Osvetnika je besraman nakon 22 filma. 

Nakon nagomilavanja pogrešno akcentovanih stvari, ulazimo u treći sat koji donosi nove emocionalne situacije, ali ne podiže nivo rizika u odnosu na Rat Beskraja. Čak ni to što Tanos sada želi da uništi sav život univerzumu ne menja ništa jer smo ovog puta svesni da se to neće desiti. Jer se Marvel vratio svojim korenima, crowd pleasing-u. Marvel time sabotira sopstvenu podložnost promenama, sa kojom je eksperimentisao u prethodnim filmovima, u vidu tonaliteta gde se po ozbiljnosti malo približio DC-u. 

Glumci su raznovrsni, ali šta uopšte braća Ruso mogu da urade sa toliko imena za tri sata. Svojom briljantnošću i impulsivnom glumom, Rober Dauni Džr. nosi ovaj film sa uzbuljivom isporukom dijaloga kao i do sad. Kris Evans ne donosi ništa novo kao Kapetan Amerika. Najrazigraniji se čini Pol Rud koji kao Ant-Man svakako ima najviše materijala. 

Dobra stvar ovog filma je što za razliku od ostalih ne pokušava da bude uvod u narednu epizodu postavljajući novog ultimativnog negativca, nego se koliko toliko trudi da uokviri sve svoje prethodne filmove. To je otprilike jedino inovativno u vezi filma Kraj Igre. 

Kraj koji je zadovoljio fanove i ultimativna pobeda nad Tanosom barem su tu kao jasan utisak da su male šanse da ponovo budemo podvrgnuti spontanosti briljantnog završetka kakav je imao Beskonačni Rat, ili Rat Beskraja, kako god…

Silna najavljivanja filmova od strane Marvela kada su u pitanju Black Panther 2, Spider-Man 2 i Dr. Strange 2, nakon spektakularne završnice u Ratu Beskraja i činjenica da je putovanje kroz vreme moguće u MCU, odaje utisak da je Marvel osigurao mrežu oživljavanja likova i time ubio potencijalne pretnje po likove koje će sa sobom nositi budući filmovi.

Marvelovi fanovi ipak, teško da će izaći iz bioskopa razočarani ovim filmom, jer na kraju krajeva ova velika isporuka stvari i likova koje vole im je namenjena. Još kad se uzmu u obzir fraze fan service i crowd pleasing, ovaj deo franšize se oseća kao da goni publiku da proguta ono što joj je servirano. 

Ipak, nakon 22 filma, mislim da smo zaslužili jače, rizičnije i upečatljivije finale za našu lojalnost.

Da li je ovo vrhunac franšize i kako će ona opstati bez vodećih zvezda? Da li kao uživalac digitalnog smeća Marvel Studija uopšte želim da ovo bude vrhunac ili ne?