100 najuticajnijih stranica američkog stripa, stranice 6-10

,,Iskustvo koje doživite kada čitate štampani strip se nikada neće promeniti”, izjavio je Sten Li.

100 najuticajnijih stranica američkog stripa strip blog stranice

Sten Li je ovom izjavom ciljao na novo, digitalno doba stripa. Uprkos pokretanju aplikacija za stripove kao što su Amazonova Comixology i Marvel’s Unlimited, stripovske stranice su prebrodile digitalne izazove bolje od ostalih štampanih medija. Digitalna prodaja čini samo 15% od ukupne prodaje.

Protekle nedelje smo započeli sa kolekcijom od 100 najuticajnijih stranica američkog stripa, te je u prvom delu koji je objavljen prikazano prvih pet stranica. Sada nastavljamo tamo gde smo stali i predstavljamo sledeći pet. Lista je sastavljena od strane tima profesionalaca, kritičara, novinara i istoričara koje je okupio američki magazin Vulture.

Marvel Mystery Comics No. 8 (1940), Autor Bill Everett

100 najuticajnijih stranica američkog stripa strip blog

Još jedna od izdavačkih kuća gladnih zarade od superheroja bila je Centaur Publications. Njihovi pokušaji nisu bili uspešni. Kreativni direktor izdavačke kuće Lloyd Jacquet razume ovu pomamu za superherojima i napušta Centaur kako bi oformio svoju outsource kompaniju Funnies Inc. i poveo sa sobom dobar deo umetničkog kadra Centaur-a. Martin Goodman angažuje Funnies Inc. kako bi napravili probni superherojski strip. Marvel Comics No. 1 sadrži dve kratke priče, jednu o Namor the Submariner-u, a drugu o herojskom androidu zvanom Human Torch (nije povezan sa kasnijim likom iz Fantastične Četvorke sa istim imenom). Autor priče o Namoru bio je Bill Everett, a autor priče o Human Torch-u bio je Carl Burgos. Izdanje se toliko dobro prodavalo da je Goodman unajmio neke od umetnika iz Funnies Inc. da rade za njega u njegovoj izdavačkoj kući Timely Comics (preteča Marvel Comics-a). Istorija je napisana kada su se u Marvel Mystery Comics No. 8, Namor i Human Torch našli zajedno na stranicama stripa boreći se međusobno. Prvi crossover bio je rođen. Ideja o tome da superheroji dele zajednički univerzum postala je ključan deo istorije superheroja. 

The Spirit, December 8, 1940 (1940), Pisac: Will Eisner; Kolorista: Joe Kubert; Slova: Sam Rosen

100 najuticajnijih stranica američkog stripa strip blog

Will Eisner i Jerry Iger su imali svoj studio. Bili su dobro pozicionirani kada se u svetu stripa desio superherojski bum, te su do 1939. imali 15 crtača i pisaca koji su radili za njih. Sam Will Eisner je bio njihova najveća prednost. Iako je njihov studio zarađivao mnogo, Eisner je želeo nešto više od svoje karijere. Došao je na ideju da napravi serijal stripova koji bi se pojavio kao dodatak u lokalnim nedeljnim novinama. Prodao je svoj deo vlasništva nad studijom Igeru u dogovoru da se ovaj ne meša u njegovu buduću kompaniju. Dodatak je otvoren sa pričom The Spirit, o novom kostimiranom detektivu koji je Eisner stvorio. Iako je delovao kao i svaki strip serijal, ipak je naišao na uspeh. Eisner je počeo da eksperimentiše. Prvo je počeo sa panelima koji se prožimaju preko cele stranice, što su mnogi radili tih godina. Zatim je 1940. bio prvi koji je dao elemente pejzaža strip crtežu. Uskoro, The Spirit je postao najpoznatiji po tome kako se naslov uklapao u crtež naslovne stranice. Ovo je kasnije uticalo na mnoge proslavljene strip autore poput Džeka Kirbija i Džima Steranka.

Pročitajte: UDERZOVI VELIKANI: Na čemu smo zahvalni Uderzu?

All-Star Comics No. 3 (1940) Pisac: Gardner Fox; Crtež i mastilo: Everett E. Hibbard

100 najuticajnijih stranica američkog stripa strip blog

Harry Donenfeld, zamenik rukovodioca Nationala, rešio je da podrži Max Gaines u osnivanju njegove izdavačke kuće i uvalio mu Jack Liebowitz-a, da ga drži na oku, i tako jednom rukom ubio dve muve jer je istovremeno sprečio Jack Liebowitz-a da da otkaz i oformi svoju izdavačku kuču. Oni su osnovali All-America Publications. National i All-American su zajedno koristili Superman-DC logo na svojim stripovima.

1940. All-American pokreće serijal All Star Comics sa pričama u kojima će se naći mnogi likovi iz obe izdavačke kuće. U trećem broju su probali nešto novo. Pisac Gardner Fox je napisao par sekvenci koje su povezale ove priče, kasnije otkrivajući da su svi ovi likovi zapravo članovi jednog superherojskog tima poznato kao Justice Society of America. Godinama su Justice Society delovi korišćeni samo kako bi se postavili temelji solo avanturama superheroja, ali je na kraju serijal prerastao u samo njihove zajedničke avanture. Ovo nije bio samo prvi superherojski tim već i prvi inter-kompanijski crossover.

Captain America Comics No. 6 (1941) Pisci: Joe Simon, Jack Kirby, and Stan Lee; Crtež: Charles Nicholas Wojtkoski, Al Avison, Jack Kirby, Joe Simon

Kapetan Amerika je prebijao naciste i pre nego što je to bilo kul. To se moglo videti iz čuvene naslovnice Captain America Comics No.1 u kojoj titularni super-vojnik udara Hitlera lično i to godinu dana pre napada na Perl Harbur i ulaska Amerike u rat. Joe Simon i Jack Kirby su bili dosta inovativni kada su naslovnice u pitanju i postali neosporni majstori Zlatnog doba stripova. Njihovi likovi su rukama i nogama prekidali granice panela što je akcione sekvence činilo uzbudljivijim odajući utisak kao da iskaču sa stranice stripa. 

Najpoznatiji su postali po svojim dvostranim slikama, koje, ako nisu izmislili, onda su ih sigurno usavršili. Počelo je od ove u Kapetanu Americi No.6. Ova tehnika širenja jedne slike na dve strane započinje priču i uvlači čitaoce u uzbuđenje zbog akcije koja ih očekuje. Danas su dvorstane slike uobičajene, a ponekad i obavezne.

Animal Comics No. 1 (1942), Pisac i crtač: Walt Kelly

Dell Publishing je 1940. počeo sa stripovima i pričama Volta Diznija i zbog popularnosti te tematike postali su jedan od najuspešnijih izdavača sa 3 miliona prodavanih primeraka mesečno. Diznijevi stripovi su pokrenuli industriju u mnogim zemljama. U Francuskoj prvi strip 1934. bio je Le Journal de Mickey, reprint stripova Mikija Mausa. U Japanu je 1947, Osamu Tezuka napravio svoju mangu inspirisan Diznijevim stilom pod nazivom New Treasure Island. 

Walt Disney je iznedrio mnoge talente među kojima je bio i Walt Kelly, animator. Za Animal Comics on je kasnije kreirao Oposuma Pogoa, još jedan strip u Diznijevom stilu koji je objavljivao Dell Publishing. Ovo je stranica iz prve priče sa zoološki preciznije urađenim životinjama. Kelly je sa Pogoom doživeo veći uspeh na novinskim stranicama rezervisanim za zabavu, nego kao jedinstven strip serijal.

Najuticajnije stranice američkog stripa 1-5 možete videti OVDE

Nastavak: 100 najuticajnijih stranica američkog stripa 11-15 vas očekuje naredne nedelje.

Izvor: Vulture

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of