Saradnja Strip Bloga i Oslobođenja: Mi smo slični u svojim različitostima

Prošlog četvrtka u Oslobođenju objavljen je intervju našeg urednika Miloša Simića, povodom saradnje koja je ostvarena između tog dnevnog lista iz Bosne i Hercegovine i sajta Strip Blog.

saradnja strip bloga stripblog

Saradnja se ogleda u tome da će tekstovi sa sajta Strip Blog biti prenošeni u kulturni dodatak KUN, koji izlazi svakog četvrtka uz dnevne novine Oslobođenje. Raduje nas saradnja sa tako važnim listom iz susedne države i zato prenosio u celosti intervju koji je izašao prošle nedelje:

U saradnji sa stranicom Strip Blog (stripblog.in.rs) KUN će od narednog izdanja objavljivati priloge i kritičke tekstove vezane za svijet stripa i aktuelnosti vezane za ovu umjetnost. Tim povodom i kao znak početka ove kulturne razmjene razgovarali smo sa urednikom Strip Blog stranice Milošem Simićem.

Kako je u razgovoru za Oslobođenje kazao urednik Strip Blog ova platforma je nastala sa idejom da bude njegova elektronska baza, skladište tekstova o stripovima, koje je pisao za portal Beogradska nedelja, gde je započeo svoj novinarski rad i kasnije za dnevni list Danas.

-Moram da priznam da mi je urednica u novinama Danas dala ogroman prostor da pišem o stripu i tako sam želeo sve to da sačuvam, pored skladištenja na računaru i na internetu, u slučaju da se nešto dogodi, sa prilično starim računarom i da izgubim sve podatke sa njega. Međutim, kada sam otišao iz novina morao sam negde svoju rubriku da prebacim, pokušao sam sa nekim portalima, ali sam prelomio i odlučio da od Strip Bloga, napravim ozbiljnu stranicu. Pozvao sam prijatelja, sa kojim sam zajedno pisao na Beogradskoj nedelji i tako smo nas dvojica pokrenuli priču oko ovog portala i guramo je uz mnogo snage i ljubavi, kazao je Simić.

Šta je bilo inicijalno da krenete u realizaciju jednog ovakvog projekta?

-S obzirom na to da sam ja već imao razrađenu, da kažem infrastrukturu poznanstava i kontakata u strip svetu nije mi bio potreban neki poseban okidač da uđem u ovakav jedan projekat. Prosto smatram da je sve što sam radio skoro tri godine, konstantno vezano za strip, sazrelo i plod je Strip Blog. Kad tad bi se on oformio, to je prosto prirodan sled, za mene. Moram samo da istaknem, da je Strip Blog namenjen pre svega za učenje na njemu, kako to, pa evo nekoliko primera. Objavljujemo stripove mladih umetnika iz škola stripa kojih u Srbiji ima nekoliko, objavljujemo stripove i ilustracije neafirmisanih umetnika, jedan student Elektrotehničkog Fakulteta se sam ponudio da pravi android aplikaciju za Strip Blog, a kada budemo u mogućnosti da organizujemo plaćenu praksu, podučavaćemo i mlade novinare online novinarstvu. Ne želimo da iko kod nas, od novinara, radi za džabe, jer kada se uđe u začarani krug novinarskog volontiranja, teško se izlazi iz njega.

Poznato je da je strip kao medij bio iznimno važan u odrastanju brojnih generacija u razdoblju Jugoslavije, kako gledate na strip danas na ovim prostorima, te koliko je on medij koji privlači pažnju publike?

-U jednom od intervjua koje sam radio sa urednicima, kritičarima, autorima, jedan od njih je izjavio da ovo možda nije zlatno doba stripa, ali je svakako srebrno. To je i moj stav. Moram da priznam da se vraćamo stripu i strip se vraća nama. Strip je bio neverovatno važan i popularan u Jugoslaviji i danas je to jedna grana umetnosti koja te prostore ne povezuje, već sjedinjava. Zaista strip danas sjedinjava publiku sa ovog našeg postjugoslovenskog prostora. Koliko god bilo razlika među nama, kada se radi o stripu to je zaista sjedinjavanje u homogenu skupinu. Da ne pričam o fantastičnim izdanjima, ogromnom trudu izdavača da što bolje predstave svoje izdanje, da ne pričam o zdravoj konkurenciji. Između Srbije, Hrvatske, BiH, Crne Gore… razmenjuju se i međusobno reklamiraju u lokalnim striparnicama stripovi iz tih zemalja. Imamo zdravo tržište, danas možete birati da li ćete kupiti „Nadzirače“ od Čarobne Knjige, Fibre ili Belog puta – to je eto jedan od primera konkurentskog, zdravog tržišta.

Pročitajte: Simić: Posle smrti Sten Lija ostaje rasprava šta je samostalno uradio, a šta samo nadgledao

Budući da pratite recentnu produkciju stripa i u okvirima regiona, kako stoje stvari sa autorskim stripom danas i kakavi su njegovi trendovi?

-Srbija je prepuna kvalitetnih autora koji pretežno rade u Francuskoj, zatim ih ima u Italiji i Sjedinjenim Američkim Državama. U protekloj godini objavljeno je nekoliko autorskih stripova, od kojih je većina bila bazirana na volonterskom radu i šta se proda na promocijama, striparnicama i preko Facebooka, proda se. Nema tu pravog honorara, od kojeg može da se živi. Istakao bih stripove „Sat“, „Do pakla i nazad“, neizbežne „Vekovnike“ i „Beskrvne“ Marka Stojanovića i grupe autora, ali eto dolazi interesantan primer autorskog stripa iz BiH, Srđan Vranješ je izdao prvi broj svoje mange „Last Hope“. U našim državama ne može se živeti od autorskog stripa, niti od izdavaštva, u velikom broju izdavačkih kuća. Crtač Srđan Jerković i ja kao scenarista smo porenuli prošle godine priču o prvom beogradskom superheroju BeGe MEN-u, kao online strip, a poseta i čitanost je fenomenalna. Medijski najpropraćeniji online strip 2018. godine.

Ono što je takođe primjetno jeste da njegujete pristup stripu u okvirima, da ga tako označimo, postjugoslovenskog kulturnog prostora, kako gledate na ovaj kulturni prostor, i možemo li ga posmatrati zajedničkom platformom djelovanja kulturnih poslenika sa cijelog ovog prostora?

-Ne možemo jedni bez drugih. Najjednostavniji odgovor na ovakvo pitanje. Mi delimo istu kulturu, isti jezik, religije su nam monoteističke, delimo zajedničku istoriju, u nekim momentima sve ovo je bilo sjajno, u nekim je bilo grozno, ali sada treba da budemo daleko od svega groznog i treba da se okrenemo sebi. Kada kažem sebi, mislim na to da se umetnici (ili bilo ko, iz bilo koje delatnosti) okrenu umetnicima iz BiH, da se ljudi iz Hrvatske okrenu ljudima u Srbiji itd. Dakle okrenuti se sebi, znači okrenuti se svima nama koji delimo sve ovo što sam nabrojao.

Svi smo svoji. Još jedan stvar ima koja je veoma važna da se kaže kada je kulturni prostor naroda bivše Jugoslavije u pitanju. U Srbiji, BiH, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji svako selo ima svoje običaje, svoj način funkcionisanja, mišljenja, bez izuzetka, a ono što je svima zajedničko jeste različitost. Mi smo slični u svojim različitostima i to je razlog da budemo zajedno kako na kulturnom, tako i na svim drugim poljima.

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of