„Ženski strip“: Da li je ženska sloboda u stripu ograničena muškom?

Šta zapravo označava termin „ženski strip“ i kako je došlo do stvaranja takvog sklopa reči? Da li je on diskriminišući ili ne? Da li je strip umetnost rodnoravnopravna ili nije samo su neka od pitanja sa kojima se novinari retko suočavaju.

*Dedić: Žene biraju poseban način naracije i uvođenja u priču i čini mi se da se bave potpuno drugačijim temama

*Adamović: “Ženski strip” je izmišljeni termin koji uopšte nema tačno određenu definiciju

Zbog toga smo na Strip Blogu pitali mlade autorke, profesionalne umetnice, ali i one u uzletu, koje još uče kakva su njihovi stavovi u vezu ovih pitanja.

-Mogu reći da nisam u potpunosti upoznata sa mnogim strip crtačima ženskog pola i njihovim radom ali sam svesna da se javlja sve više kvalitetnih strip crtača, dama. Čak mogu reci da trenutno znam mnogo vise devojaka, zena koje se bave stripom i crtanjem generalno nego muskaraca, kaže za Strip Blog mlada strip autorka Danica Dedić.

Ona smatra da je „definitivno“ strip crtač rodnoravnopravna profesija, a što se tiče prepreka ne može da govori o njima kad i sama nije naišla ni na kakve.

-Doduše svesna sam toga da je žensko stvaralaštvo dosta suprimirano u nekim drugim poljima kao u filmu na primer. Ženski strip je divan i po meni, može se uglavnom pogoditi da li je crtac žensko ili muško. Žene biraju poseban način naracije i uvođenja u priču i čini mi se da se bave potpuno drugačijim temama od superherojstva i priča punih akcije, kaže Dedić dodajući da time ne implicira da se muški strip crtači bave isključivo ovakvom tematikom. 

Dedić navodi da bi dobar primer bio Tuve Janson i njen „kultni strip“ Mumin, moglo bi se reći da je jedna od pionirki ženskog stripa sa veoma bogatim radom, smatra ona.

-Od ženskih strip crtača u Srbiji jako poštujem rad Nine Bunjevac. Mislim da su te žene (a i mnoge druge) dokaz toga da ženski strip može i te kako biti vrhunski i ravan muškom stripu, zaključila je Dedić.

Danica Dedić je publici poznata po stripovima, kratkim komičnim skečevima Milanka Pinapka. Sa crtačem Ilijom Jakovljevićem je napravila zajednički fanzin “Septička jama”, koji je prepun devijantnih stripova i to je bio period kada je radila dosta andergraund stripova imitirajući Roberta Kramba. 

Pročitajte: Pregled stripovske 2018. godine u Srbiji: Ženski strip imao uzlet, istaknuta “Bezimena”

Za autorku Janu Adamović izraz „ženski strip“ je taj koji dodatno ograničava autorke.

-Jedan od razloga zašto sam se upustila u projekat „Ona se budi“ jeste da razbijemo mit o “ženskom stripu”. “Ženski strip” je izmišljeni termin koji uopšte nema tačno određenu definiciju. Sprovela sam svojevrsnu anketu o tome na fejsbuku prošle godine, i dobila kojekakve odgovore: da je to strip koji crtaju žene, da su to stripovi za žensku publiku, da je to feministički strip, itd… zapravo oko tog izraza ne postoji koncenzus. To nije žanr stripa kao vestern ili naučna fantastika, a svrstavati autorke u neku grupu zato što su ženskog pola duboko je diskriminatorno i licemerno. Zašto ne postoji “muški” strip? Ima mnogo aktera na našoj sceni koji su se pobunili protiv čisto ženske izložbe, a redovno i sami svrstavaju autorke u taj ženski “geto”. Uopšte, ta reč “ženski” je kao kletva koja nas svuda prati ma kakvim stilom ili u kom žanru stripa radile: ženski strip, ženski stil, ženski senzibilitet… Svaka autorka, kao i svaki autor, ima svoj autonomni izraz, stil i senzibilitet. Dakle, svaki umetnik i umetnica imaju svoj UMETNIČKI senzibilitet, a ne muški ili ženski… Zaista mislim da je taj izraz diskriminatoran i glup, i da ga treba izbaciti iz upotrebe, naročito kada govorimo o regionalnom stripu, pošto kod nas ne postoji žanr stripa kakav je npr GIRLY u Francuskoj, objašnjava za Strip Blog Adamović.

Ona smatra da žene ništa ne sprečava da se bave stripom u Srbiji, ako se ne računaju prepreke koje dele sa muškarcima, a to je prema njoj manjak tržišta, nemogućnost domaćih idavača da adekvatno finansiraju autorski strip, teško probijanje do stranih izdavača…

-Strip je tradicionalno bio “muški sport” i žene su se vrlo retko bavile njime, a i kad jesu uglavnom su radile kao koloristkinje jer su ostale uvrežene one dobre stare predrasude da žene suptilnije vide boje, i da nisu u stanju da ubedljivo crtaju anatomiju (to su fosilni ostaci likovnog akademskog šovinizma). Tu nailazimo na jedini pravi problem žena u stripu, problem koji dele sa ženama u gotovo svakoj dominantno muškoj profesiji, a to je prosto patrijarhalni mentalitet koji se presporo menja. Vidljivost žena u stripu je manja nego vidljivost muškaraca, organizatori festivala i izdavači se ređe sete da pozovu autorke kao goste, tako je kod nas, ali je bogami tako i na zapadu gde su tržišta mnogo veća, pa je ulog značajniji. Neretko se dešava da autorke i urednice doživljavaju onlajn šikaniranje i pretnje, naročito ako rade za američko strip tržište. Ono što je važno, jeste to što se situacija ipak menja na bolje. U Francuskoj sada žene čine gotovo trećinu aktivnih strip autora, a takođe su zaslužne i za preko 50 posto ukupnio prodatih strip naslova godišnje. Dakle, žene sve više i stvaraju i čitaju stripove. Kod nas u regionu ima sve više autorki koje se bave stripom, ali kako nam strip tržište preživljava isključivo na entuizijazmu pojedinaca, ne postoji sistem ili platforma koja bi omogućila tim autorkama da lakše dođu do neke publike. To je ustalom problem svih mladih autora, bez obzira na pol. Još jedan indikator da se situacija možda popravlja je to što mi neke mlađe koleginice tvrde da se nikada nisu susretale s diskriminacijom, dok sam iz razgovora sa starijim koleginicama imala utisak da je meni bilo lakše nego njima. Međutim, mislim da i činjenica da su gotovo sve autorke koje sam pozvala pristale da učestvuju na izložbi i podržale je, svedoči o slabojoj vidljivosti autorki. Mesta za napredak još i te kako ima, kaže Adamović dodajući citat Mirjane Karanović: “Ženska sloboda je uvek ograničena muškom velikodušnošću.” 

Jana Adamović se stripom profesionalno bavi od 2014. godine kada je počela da radi za francusku izdavačku kuću Editions Delcourt, prvo kao koloristkinja, a zatim i kao crtač. Do sada je kao koloristkinja radila na 7 albuma (serijali “30 deniers”, “Nous les morts”, “Jour J”) a kao crtačica na dva (Jour J tom 27 i tom 36), trenutno crta novi strip, takođe za Delcourt. Oduvek je htela da se bavi baš klasičnim franko-belgijskim stripom, sa tom idejom je završila i studije na Fakultetu primenjenih umetnosti i studije francuskog jezika na Filološkom fakultetu.

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of