Katsuhiro Otomo o Akiri: U Akiri se apokalipsa dešava u središtu priče

-Akira je priča o mojim tinejdžerskim godinama, prepisana da se održi u budućnosti. Nisam mnogo razmišljao o dva glavna lika kada sam ih stvarao. Upravo sam projektovao sebe, kakav sam bio kada sam bio mlađi. Ideje potekle iz mojih uspomena, rekao je u jednom intervjuu japanski strip autor Katsuhiro Otomo.

katsuhiro otomo o akiri stripblog

Otomo je govorio o tome kako je radnja svetski poznate mange Akira smeštena u vreme posle velikog rata, svetu punom obnove, stranog uticaja…

Akira je Otomovo remek delo, ogroman projekat i manga strip koji sadrži više od 2.100 tabli, a sam Otomo je jedne godine nacrtao više od 400 stranica ovog stripa. Mlade bande motorista oformljene u Tokiju nakon Trećeg svetskog rata upadaju u ozbiljne tokove visokih oružanih tehnologija, mentalnih moći i razornih sposobnosti, droge i sukoba svetskih razmera.

Pročitajte: Akira je dočekao svoj dan, Imperija Velikog Tokija je tu

Sve oko Akire je počelo kada je urednik mladog časopisa „Young Magazine“ došao kod Katsuhira Otoma kako bi ga pitao da nešto uradi i za taj časopis, međutim, autor je tada bio veoma zauzet i nije mogao da se prihvati posla.

Otomo nije želeo da Akiru uradi kao i Fireball, njegov prethodni veliki projekta koji je završio prebrzo i bez „velikog finala“ u radnji. Neretko je i sam Otomo govorio o tome kako je Akira nastao iz frustracije zbog onoga što se dogodilo prethodnom stripu, pa je želeo da sada napravi nešto kvalitetnije. Za Akiru je želeo da napiše kompletnu priču i od početak je znao kako će ona da izgleda iako je priča počela sve više da se širi.

Moramo napomenuti, da je Otomo za ovaj projekat imao pomoćnike (verovatno je imao i za druge), u vidu ljudi koji su mu tuširali table. Nije mogao da stigne i postigne ogromnu kličinu posla, pa je tako imao one koji su mu pomogli oko izvlačenja tabli u tušu.

akira stripblog -Uništenje i obnova su prikazani u mojim radovima, posebno Akiri. U Akiri se apokalipsa dešava u središtu priče, tako da mislim da možete shvatiti koliko me zanimaju dve strane onoga što se naziva „utopija unutar apokalipse“. To može doći od elemenata japanske kulture koju imam u sebi. Ali to nije teorija koju ja gradim pre nego što počnem da pišem. Jedna stvar koju treba da naglasim je da nemam nikakvu nameru da zagovaram japansku kulturu na bilo koji način. Sasvim suprotno, želim da stvaram priče pod uticajem mnogih stvari iz Japana, SAD-a i Evrope, od umetnosti do filmova, mangi i mnogo toga, govorio je Otomo u jedno intervjuu.

Čim se otvore prve stranice Akire vide se ogromne građevine, precizno, u stilu najboljih arhitekata nacrtane i isprojektovane, što donekle i prikazuje Otomov stil i opsesiju. U Japanu je potpuno normalno došlo to da se zgrade ruše, obnavljaju i prave. Prikazi ruševina su realistično urađeni tako da je prosto teško ustanoviti da li to možda nije fotografija. Sve pukotine, iskrivljena i pokidana armatura toliko su realistične i detaljno urađene da zbunjuju, već dovoljno zapanjenu publiku. Otomo je i sam govorio da obožava da crta zgrade, a naročito ruševine.

Za Otomove crteže veoma je važan jedan detalj koji iznova i iznova fascinira i podseća na to koliki je Otomo virtuoz. Pozadina je taj važan i nepresušan izvor Otomove inpiracije i crteža pre svega zato što ona zauzima najviše prostora na crtežu i to je onaj deo autorovog rada koji je najdetaljniji.

Jednom prilikom je Otomo izjavio kako je radio oko četrdeset tabli mesečno i kako mu je pomoćnik olakšavao posao i stizanje rokova jer je izvlačio linije na zgradama, a kasnije je on uzimao i crtao prašinu i docrtavao pukotine, da sve izgleda što realističnije. Nije bilo vremena za skiciranje likova i situacija, tako da je, sve što je radio i novo smišljao, direktno nanosio na originalnu tablu.

Za američko tržište Akiru je izdavao Epik Komiks i tako je kolor za to izdanje radio Majkl Hajgins, ovo je važno s obzirom na to da je manga rađena u crno-beloj tehnici. Prvi broj Akire u crno beloj verziji objavila je redakcija Stripoteke maja 2002. godine. Prevod stripa radio je Petar Mudri, a likovnu obradu naslovnih stranica naš čuveni crtač Branislav Kerac. Strip je originalno rađen od 1982. do 1990. godine u magazinu Young Magazine, a kasnije je sve skupljeno u šest integralnih knjiga izdavača Kodansha.

Ovo su samo neke od tajni majstora, koje je stripljivo otkrivao svetksim novinarima, ali bilo kako bilo ostao je majstor i tvorac jednog od najvećih ali svakako i najboljih strip projekta.

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of