Unbreakable – značaj filma i društvena stigma prema stripovima

Nakon što je preko noći postao senzacija stvorivši jednu od najupečatljivijih misterija ,,Sixth Sense” (1999), M. Night Shyamalan nam je podario još jedno neverovatno ostvarenje – ,,Unbreakable” (2000)

unbreakable stripblog

Maskiran kao drama, ,,Unbreakable” nosi priču koja ima strukturu i ideologiju stripa, ali je mnogo približnija nama jer se bukvalno dešava u našem svetu.

Umesto nekog univerzuma poput onog u kome ,,Avengers” čuvaju red i mir, ili iskrivljenog sveta u koji je smešten ,,The Dark Knight”, film ,,Unbreakable” se više nego bilo koji superherojski film odvija u realnosti. Kao posledica Shyamalan-ovog realnog pristupa film teče izuzetno sporo, što i nije osobina modernih filmova o superherojima.

Na samom početku Shyamalan nam udara šamar realnosti prikazom svog protagoniste David Dunn-a (Bruce Willis). U sceni u kojoj mu u vozu prilazi mlada devojka i seda pored njega, David krišom skida burmu. Nazire se njegovo nezadovoljstvo brakom i želja za avanturom. Ovo nije nešto što bi publika prihvatila da je u pitanju Peter Parker ili Clark Kent. David Dunn je ipak sasvim običan čovek. Zaposlen je kao obezbeđenje, ima porodicu, i ne ide mu baš najbolje u životu. Nijedan film do tada nije pokušao da prikaže superheroja kao nekog ko je ranjivo ljudsko biće, sa životnim problemima, manama i depresijom. X-Men je imao ultra moćne heroje i negativce koji su bili regularan deo sveta, kao i franšiza Batman i Superman. David Dunn ipak živi u svetu u kome superheroji ne bi tako olako nili prihvaćeni kao činjenica. Ovaj pristup je otvorio vrata filmovima kao što su Batman Begins, pa čak i Iron Man, gde ljudi sa manama postaju superheroji u realističnom svetu.

Filmovi o superherojima nekada nisu tako često kao danas bili prihvaćeni od strane studija ili publike. Razlog je bio jer je interesovanje za stripove došlo sa popriličnom količinom društvene stigme. Stripovi su smatrani medijumom za decu i nezrele čitaoce. Unbreakable se na veliko bavi upravo ovom stigmom. Elijah Price, glavni antagonista vodi galeriju klasičnih stripova. Kada mu mušterija dođe da kupi strip, Price mu daje poetsko objašnjenje stripa. Mušterija naglašava kako će se strip dopasti njegovom četvorogodišnjem sinu, a uvređeni Price ga izbacuje naglašavajući kako on vodi umetničku galeriju. Elijah, koji je veći deo svog života proveo u bolničkom krevetu, našao je smisao u stripovima. Stripovi su za njega bili samo malo preuveličavanje realnog sveta. Neki ljudi su u ovaj svet stavljeni kako bi zaštitili druge. Ovo je bila dobrodošla izjava za sve čitaoce stripova koji su u to vrijeme često osećali potrebu da sakriju svoj interes od vršnjaka. Stripovi igraju ključnu ulogu u razvoju svakog lika i zapleta, te ovo dođe kao skriveno ljubavno pismo ljubiteljima stripova.

Čudna stvar je što film zapravo počinje sa negativcem i njegovom pričom. Elijah Price je još jedan običan čovek. Čak i slabiji od većine ljudi. Rođen sa manom njegovog organizma koji ne proizvodi određene proteine, njegove kosti su lomljive kao staklo. Skoro celo detinjstvo je proveo u gipsu. Deca su ga zbog toga zadirkivala i nadenula mu nadimak ,,gospodin stakleni” i to je u njemu stvorilo ogorčenost koja ga prati kroz život.

Pročitajte: Najbolji superherojski filmovi u 2018. godini: “Deadpool 2” i “Spider-man: Into the Spiderverse”

Još jedna potpuno nekonvencijalna stvar je upoznavanje ove dvojice, heroja i negativca. Oni se sreću u Prajsovoj kancelariji. Rukuju se i razgovaraju kao sasvim obični ljudi. Film je posvećen Price-u isto koliko i David-u, jer je Price možda čak i bitniji faktor u celom razvoju događaja koji slede.

Price igra ključnu ulogu u stvaranju Davida Dunn-a kao superheroja. David je pomalo izgubljen usled bračne krize što značajno i negativno utiče na njegovu povezanost sa sinom. Kada doživi nesreću u kojoj je voz iskočio iz šina, a on je čudom jedini preživeli i uz to potpuno nepovređen, polako počinje da se budi i sumnja da je nešto čudno u vezi sa njim. Na prvom susretu, Price iskazuje svoju teoriju o superheroju i misli da je David Dunn upravo taj. Time ga poguruje da posumnja, da počne da se preispituje i istraži sposobnosti koje su u njemu skrivene. U pitanju je unikatan slučaj gde je negativac zapravo stvorio superheroja. Ovu formulu pokušali su da prate mnogi filmovi, kako bi superherojski film bio više naklonjen odrasloj publici. Grešku u pristupu napravili su jer stvaraoci misle da zrelost dolazi sa mračnom i sumornom atmosferom (Man of Steel, Batman v Superman, Fantastic Four), ignorišući poruku nade koju superherojski filmovi nose pretvarajući ih u depresivne. Shyamalan se ne oslanja na ovo iako njegov film počinje u tmurnoj, depresivnoj atmosferi, kasnije postaje priča o samospoznaji i nadi. Čak i negativac ne koristi nasilje samo radi nasilja, već njegove terorističke akcije imaju cilj, a to je da pronađe svoju suprotnost, superheroja.

Za 106 minuta koliko traje film, desiće se svašta. Shyamalan održava jednu bitnu lekciju o tome kako se napetost može održati kroz gotovo ceo film sa svega jednom malom akcionom scenom. Bez ijednog ispaljenog metka, bez gromoglasnih eksplozija, bez traga CGI efektima, bez kostimiranih superheroja i magičnih sila, film pogađa poentu kakvu nije pogodio nijedan film iz Mavelovog ili DC-jevog superherojskog univerzuma dosad. Unbreakable je kao mirni vulkan koji na kraju doživljava burnu erupciju.

Introvertni Elijah Price odrasta na stripovima i ubeđen je u postojanje pravog heroja tamo negde, koji će štititi sve nevine ljude. Od početka je postavljen tako da sa njim više saosećamo nego sa Davidom. Do samog kraja filma se uopšte ne zna da je on negativac u celoj priči. Kako je David Dunn polako razvio svoje sposobnosti (nadljudska snaga i sposobnost da vidi vizije prošlosti osobe i njena dela), priznao je Price-u da je ovaj bio u pravu za sve što je tvrdio. Tada, u svom rukovanju sa Price-om, David kroz viziju vidi sve što je Price uradio. Svoj život Price je posvetio pronalaženju superheroja. Nije birao načine kako će ga naći te je izazivao razne nezgode, eskplozije i požare u kojima su ljudi ginuli. Sve dok se u nameštenom vozu koji je izleteo sa šina nije istakao David. Ali pored toga, on je negativac kakvog zbog takvih dela ne možemo mrzeti. Sve što je uradio je samo kolateralna šteta koje je on potpuno svestan, samo da bi našao svog heroja. A tražio ga je iz najnesebičnijeg razloga ikad. Samo je želeo da postoji neko ko će da štiti slabe i nedužne kao u stripovima, jer njega, kao slabašnog dečaka, nije imao ko da zaštiti. David ga je predao lokalnim vlastima i Price završava u ludnici.

Njihov duel nije ovenčan nikakvom borbom do smrti kao u drugim filmovima, a ipak je odnos dve suprotne strane totalno svojevrstan i upečatljiv. Atmosfera je postavljena tako da negativac nije 100% loš, i da superheroj nije 100% dobar. Oni su prikaz idelanog junaka i negativca koji su u principu potpuno isti. Nisu im potrebni kostimi da bi bili upamćeni, jednostavno ciljano je na osećaj realizma da obojica pripadaju nama, i da su tu oko nas, neprimetni. Elijah Price je ubedljivi negativac. Nije bilo potrebno prikazivati bes niti prelgumljivati u ovoj ulozi. S.L. Jackson ga je potpuno overio gotovo jednom istom mimikom kroz ceo film i potpuno istim tonalitetom u obraćanju. Zastrašujuć je samo njegov um.

Pročitajte: Mark Hamil poredi Donalda Trampa sa Dart Vejderom

Drugi i pravi negativac David Dunn-u nastaje onda kad on otkrije svoje sposobnosti. Jednom kada postaje svestan da će videti i prepoznati svaki oblik zlodela i osobe ogrezle u kriminal, njegov glavni neprijatelj postaje svakodnevno nasilje koje nas okružuje. Dunn kao heroj ne pronalazi druge negativce koji imaju nadljudsku snagu ili pucaju lasere i blastere iz ruku, već poremećenog čoveka koji upada u dom obične porodice kako bi ih mučio i ubio. Price je ispunio svoj cilj, a sad je red na David-a da ispuni svoj. Ceo film njih dvojica pate od toga što nemaju svoje mesto u svetu definisano. Prihvatanjem sebe takav kakav jeste, Dunn dobija na sigurnosti i postepeno vraća svoju ženu i sina pod svoj plašt.

Film tada uistinu nije prošao onako kako se to očekivalo. Zaradio je tri puta manje nego ,,Sixth Sense”. Ipak je nekako vreme bilo blagonaklono prema ovom filmu. ,,Unbreakable” danas, uz Nolanovu trilogiju o Mračnom vitezu, odzvanja više nego bilo koji drugi superherojski film. To je jedan od retkih filmova o superherojima koji vas tretira kao inteligetnu i oštroumnu publiku.  Shyamalan je ipak zagolicao maštu publike ubacivši David Dunn-a na kratko u svoj film ,,Split” čime je nagovestio ekspanziju ,,univerzuma” u kome se oba filma dešavaju.

Crossover ova dva filma, Glass stiže u bioskope 17.01.

Autor: Milidar Švonja

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of