Pregled stripovske 2018. godine u Srbiji: Ženski strip imao uzlet, istaknuta “Bezimena”

Stripovska 2018. godina je na izmaku, a baš on je iznedrila mnoštvo naslova i strip ostvarenja o kojima će se pričati u godinama koje dolaze. Brojni festivali, nagrade, ali i kapitalna izdanja obeležili su ovu godinu, koja je polako na izmaku.

pregled stripovske stripblog

Stojanović: Ono što je ohrabrujuće jeste što je ženski strip ove godine imao uzlet

Jovanović: Neće me iznenaditi ako se “Bezimena” na festivalu u Algumenu ovenča slavom

Dragomirović: Deluje kao da su se izdavači opredelili za objavljivanje u talasima

-Ova godina je, što se stripa tiče, bila plodna. Bilo je puno izdanja, i teško je odabrati ona najbolja. Ipak, ako moram da se odlučim za tri, neka to bude klasik “Modesti Blejz” u sjajnom izdanju “Darkwood-a”, magijski “Ardalen” Migelanča Prada u izdanju “Modesty stripova” i “Komika” i domaći dragulj “Crne Besmislice” DeLazara i Bama u izdanju “Forme B” i “Makonda”. Ono što je ohrabrujuće jeste što je ženski strip ove godine imao uzlet, sa izložbama “Ona se budi” u Francuskom insititu u Beogradu i na 12. novosadskom strip vikendu, i sa izložbom “Savremeni francuski ženski strip” na 21. Balkanskoj smotri mladih strip autora u Leskovcu, te da izdanjima “Buđenje” izdavačke kuće “Dibidus” i 18. brojem “Strip Pressina” niškog SIIC-a posvećenog ženskom stripu. Na žalost, utisak godine, i to negativni, jeste izostanak dodeljivanja finasijske pomoći srpskim strip festivalima od strana Ministarstva Kulture i informiranje na konkursu za sufinansiranje projekata iz kulture. Ne znam kako da nazovem činjenicu da resorno ministarstvo ne smatra ni jedan od petnaestak strip festivala u Srbiji relevantnim i vrednim pažnje Republike Srbije. Stiče se, čak, frapantan utisak da Ministarstvo kulture i informisanja u 21. veku, kad su sve diskusije oko toga da li je strip umetnost i kad stripove stoje izloženi u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku (MoMA), odavno izlišne, ponidaštava i osporava vrednost devete umetnosti, naveo je za Strip Blog strip scenarista Marko Stojanović.

Pročitajte: „Bezimena“ – menjanje slike nasilja nad ženama

Za urednika izdavačke kuće Darkwood Milana Jovanovića, ove godine se poojavio veliki broj izvanrednih izdanja, onih, koji prema njegovim rečima trajno obogaćuju naše kulturno polje.

-Moja top-lista (bez izdanja Darkwooda) za 2018. izgleda ovako: Makondo – “Đorđe Lobačev, knjiga 1”, System Comics – Nina Bunjevac: “Bezimena”, Čarobna knjiga – “Asteriks, knjiga 1”. Prva knjiga sabranih dela Đorđa Lobačeva, pravi je čas da se svi pozabavimo restauracijom i reizdanjima klasika srpskog stripa. Izbor autora za otvaranje ovakvog projekta nije mogao biti ispravniji. Tretman knjige, njena oprema, dizajn, dodatni materijali, sve to je na veoma zavidnom nivou. Drugačije nije ni smelo biti. Čestitke Makondu, pratićemo dalje ovu divnu biblioteku. “Bezimena Nine Bunjevac je u takmičarskoj konkurenciji na festivalu u Angulemu i neće biti iznenađenje ako se tamo ovenča slavom. Čarobna knjiga je ove godina uz Darkwood bila najproduktivniji izdavač. Pretežno su njen program činila popularna izdanja Bonelija i Marvela, međutim, ono što je bez sumnje hvalevredna vest je pokretanje dugoočekivanog novog izdanja “Asteriksa”. Tretman knjiga je na visokom nivou i zadovoljiće očekivanja sladokusaca, kaže za Strip Blog Milan Jovanović. 

On se osvrnuo na 2018. godinu u izdavačkoj kući Darkwood i kao najvažnija izdanja izdvojio prvu knjigu “Modesti Blejz” i Brećina ostvarenja.

-Među najznačajnijima se ističu prva knjiga “Modesti Blejz”, Brećini “Ktulu mitovi” i “Mort Sinder”, Frankenove “Crne misli”, nove knjige Korta Maltezea, Kena Parkera, Skalpiranih, Miriklmen, Izletnik, mnoštvo vrednih stripova objavljenih u Stripoteci, ističe Jovanović.

Pročitajte: Zašto lišiti čoveka lepih snova, zarad stvarnosti pune jada? (VIDEO)

Novinar Politikinog zabavnika Nikola Dragomirović kaže da se već na nekoliko primera može se videti da je ova godina bila izuzetno dobra za strip, uprkos opštem utisku o povremenim hijatusima u kalendaru izdanja. Deluje kao da su se izdavači opredelili za objavljivanje u talasima, što je posebno evidentno u slučaju Sajma knjiga.

Na prvom mestu, godinu mi je na neki način obeležila „Veliki Teks 2: Patagonija“ Maura Bozelija i Paskvalea Frizende u izdanju Veselog četvrtka. Priča je koncizna, dobro osmišljena i istorijski definisana, utemeljena u faktografiju ovog argentinskog podneblja i ratova protiv nepokornih Indiosa u drugoj polovini 19. veka. O tome zaista nije dovoljno niti pisano, niti snimano, što ceo ambijent i scenografiju čini savršeno egzotičnim. A pritom, crtež Paskvalea Frizende je jednom rečju – hipnotišuć. To je prava vizuelna fantazija, i mora se videti svojim očima. Najveća opasnost po „Patagoniju“, upravo zbog crteža, bile su tehničke mogućnosti štampe. Srećom, za razliku od nekih ranijih pokušaja u regionu, Veseli četvrtak je uspeo da priredi i odštampa tehnički savršeno izdanje. A posebno bih dodao i vrhunski pogovor Zorana Đukanovića koga, verujem, ne treba posebno predstavljati ljubiteljima stripa, objasnio je za Strip Blog novinar Nikola Dragomirović.

Pročitajte: Modesti Blejz: Svojih deset prstiju i ukosnica

Dragomirović naglašava da je na njega snažan utisak ostavio „Miriklmen“ („Čudotvorac“) u izdanju Darkwooda. Izdavač je objavio ceo ovaj serijal u dve knjige.

-Reč je o vrhunskom i pomalo opskurnom superherojskom stripu iz osamdesetih, značajnom po mnogim stvarima. „Originalni autor“, potpisan na tri četvrtine opusa je scenarista Alan Mur, koji je godinama, tačnije decenijama kočio reizdanje ovog serijala zbog spora sa vlasnicima prava. Poslednju četvrtinu napisao je Nil Gejman, a navodno će u nekoj doglednoj budućnosti dovršiti planiranu priču. Mada, i sve ovo je samoodrživa celina. Ova dva autora bi trebala da budu garant kvaliteta, ali znamo da to nije uvek slučaj. Ipak, ovde je sasvim opravdana reputacija. Za to je najzaslužniji upravo Mur, koji je sasuo na ovom serijalu sve moguće najoriginalnije ideje. Uzeo je ranije nastalog superherosjkog junaka, flagrantni i kemp ripof poznatijeg lika sa američke scene, i potpuno ga razorio, ponovo sastavio, šokirao čitaoce, apoteizirao junake, vodio sve zajedno od figurativnog raja do pakla i nazad… Jednostavno, treba pročitati, i to je moja najiskrenija preporuka, čak i ako neko ne voli superherosjki strip. Dodao bih – pogotovu ako neko ne voli superheroje, kaže Dragomirović.

Treća pojavnost u stripu 2018. u Srbiji čije objavljivanje je dočekao sa osmehom na licu su dva albuma „Elrika“ u izdanju Makonda.

Pročitajte: Rupe na putu – nemar vlasti, putara ili rimsko nasleđe? (VIDEO)

Dobro, slab sam na epsku fantastiku, mač i magiju, igram Vorkraft u 41. godini i čekam svake sezone premijeru prve epizode „Igre prestola“ na HBO u 3 ujutru. Murkokov „Elrik“ je zaista epohalno delo, čija ekranizacija ili prenošenje na strip po zahtevnosti ostavlja sve u prašini. Nije mi poznato da je neko iole adekvatno izveo ovaj poduhvat do sada. Ali eto, franački bogovi stripa su se smilostivili; Žilijen Blondel, Roben Reht, Didije Poli i Žan Bastid su učinili nemoguće, i stvorili su verziju kojom je čak i Murkok zadovoljan, pa kako ne bih i ja. Elem, priča o prokletom albinu, vladaru Melnibonea, vizuelno i narativno je dostojna uzora, zanimljiva i dobro osmišljena. U još par nastavaka trebalo bi da se zaokruži priča i obuhvati ceo osnovni ciklus Majkla Murkoka, zaključio je Dragomirović.

Autor: Miloš Simić

1
Ostavite strip komentar

avatar
1 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
Yana Recent comment authors
  Subscribe  
newest oldest most voted
Notify of
Yana
Guest
Yana

Zdravo,
hvala za pominjanje izložbe “Ona se budi”! Htela bih samo da pomenem malu grešku, izdanje Dibidusa i Francuskog instituta se zove “Buđenje”, a ne “Ona se budi”. Iako su donekle povezani preko FISa, ipak se radi o dva odvojena projekta. Hvala! 🙂
J.A.