Stvar je tržišta, a ne muzike

Pronaći prave reči za pesmu i nije tako teško ukoliko ne želite da pesma postane komercijana stvar, poziv na pijančenje, provod. Mada, podjednako je teško napisati nešto već neispričano ili sasvim osobeno da bude prepoznatljivo.

stvar je trzista stripblog

Prikaz stripa Garaža autora Đianija Pacinotia Đipija u izdanju Komika

Sve ove prepreke četvorica drugara sa lakoćom prevazilaze u svojoj garaži uz stare instrumente i nadahnuće svojim tinejdžerskim brigama. Strip u izdanju izdavačke kuće Komiko “Garaža” (naziv originala “Garažni bend”) autora Đianija Pacinotia Đipija predstavlja pomalo statičanu i naratorski oskudanu priču o razvoju jednog klinačkog benda, kakvog su mnogi imali.

Statičana i naratorski oskudna priča samo naizgled, međutim kada se pročita do kraja shvati se čitav depresivan ton ostvarenja. Priča govori o momcima koji nastoje da formiraju svoje ličnosti, drugačije od svoje okoline. Đulijano, Stefano, Alberto i Aleksa pokušavaju da kroz muziku pobegnu iz sredine u kojoj su odrastali, stekli prve ljubavi, radosti i razočarenja. Kada se užasi svakodnevice pretoče u stihove uspeh pesama ne može da promakne. Od života sa “dve majke”, preko odrastanja bez oca koji je otišao jednog dana i nije se vratio, do zaljubljenosti u prevaziđene i zabranjene ideologije i devojke teme su pesama o kojima pripoveda Đipi.

Knjiga je podeljena u pet poglavlja nazvanim “Prva pesma”, “Druga pesma“ i tako do “Pete pesme”, ali Đipijev tinejdžerski sastav je uspeo da snimi svega tri pesme i to na stari magnetofon slabog kvaliteta.

Crtež je rađen tehnikom akvarela, kako kažu izdavači “melanholičnog akvarela i uz slutnju neizbežne anksioznosti u crtežu”. Iskarikiran grafički prikaz romana upotpunosti odgovara opisu užasa odrastanja kroz koji prolaze mladići i devojke u godinama formiranja svih ličnosti.

Neizbežna delikventnost i buntovništvo koja prati rokenrol dovodi junake do toga da gube svoju garažu. Garaža kao prostor za vežbu bila je poklon Đulijanovog oca sve dok mladi roker ne pravi gluposti. U nedostatku opreme za snimanje i vežbanje i uz dolazak eminentnog stručnjaka za muziku, koji se obavezao da će zbog duga prema oca jednog od mladića da posluša kako bend zvuči, grupa se odlučuje na krađu instrumenata.

Rokenrol je nekada bila isplativa muzika i danas je takva ukoliko se rade lepe ljubavne balade i pesme sa tvrđim zvukom koje promovišu rok, ali ukoliko se pravi specifičan sadržaj, nekomercijalne prirode teško može biti isplativ. To se najbolje ogleda u rečenici mužičkog menadžera: “Mogla bi na ovoj traci da bude najbolja muzika na svetu, novi Bitlsi to ništa ne bi promenilo. Sve je stvar tržišta, muzika nema veze s tim”.*

Autor Điani Pacinoti Đipi rođen je 1963. godine u Pizi i zavređuje status najvažnijeg savremenog italijanskog autora stripa. Pored priče “Garažni bend” napisao je još i “Zabeleška ratne priče”,  “Nevinosti”, “Moj život loše nacrtan”.

*Citat iz izdanja stripa Garaže izdavačke kuće Komiko

komiko stripblog
Izdavačka kuća Komiko pomaže tekstove autora

Objavljeno 10. januara 2018. godine u dnevnom slitu Danas.

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of