Šetnja kroz Darkvud

‚‚Bio je majstor. U pravom smislu te reči. Čovek koji je umeo da stvara četkicom umetnost, koji je govorio kroz strip. Znao je da stvori iluziju, zagolica maštu čitalaca, uđe u njihove snove stvarajući univerzum samim otvaranjem knjige.”, napisao je u Ferijevom biografskom eseju njegov učenik i prijatelj Moreno Buratini.

darkvud stripblog

Galieno Feri je jedan od ljudi za koje slobodno možemo reći da je izmislio strip. Nudio je stvarnost koju je proživljavao i često veoma strpljivo i detaljno pičao svojim prijateljima, deci i onima kojima je bio uzor. Nasmejan i prijatan gospodin, kako ga je opisivao Buratini, svoju živahnost i energiju koristio je uživajući u vodenim sportovima. Tvorac Zagora, onoga ko je obeležio detinjstva mnogih preminuo je 2. aprila 2016. godine. ‚‚Kada sam prvi put posetio Ferija”, priseća se Buratini, “stisak njigove ruke i osmeh na licu probudili su još jači utisak, od onog lepog koji sam gajio kao njegov čitalac”.

Galieno Feri je nakon drugog svetskog rata u saradnji sa izdavačkom kućom Đovanija De Lea stvorio strip junaka “Zelenu sablast”(nakon toga su zajedno osmislili ‚‚Tander Đeka”) i tako započeo svoju karijeru. Mada, nakon što se sa suprugom preselio u Rečo, gradić blizu njegove rodne Đenove, zagledan kroz prozor radne sobe u Rajski vodopad, počeo je da stvara novi hrabri svet ‚‚Duha sa sekirom” i magične šume Darkvuda. Feri je obožavao jedrenje i veslanje duž reke. Kako Buratini ističe u svom eseju “Duh sa četkicom” (koji je priložio u zamenu za razgovor) ‚‚Feri je jedva čekao da baci četkicu kako bi se spustio do reke i odjedrio.”

Bezbroj puta su mu se događale nezgode,koje kao da je namerno izazivao kako bi imao građu za svog junaka. Jednom prilikom se spuštao čamcem nizvodno i brzak ga je odvukao do vodopada niz čiji je slap pao u čamcu i našao se na dnu reke. Svojom veslačkom veštinom, odgurivajući se veslom o kamenito dno korita, je uspeo da se okrene i spase. Nakon toga bi dugo pripovedao svoje doživljaje i preslikavao ih u svojim crtežima.

Neumorno je radio i stvarao. Najduže je crtao naslovne strane Zagorovih epizoda. Gotovo uvek kada se spominje Ferijevo ime, uz njega stoji broj od desetine hiljada tabli crteža. Početkom šezdesetih godina Serđo Boneli zadivljen talentom ovog virtuoza, i pored svojih predloga izgelda Zagorovog lika, ipak finalni proizvod prepušta Feriju.

Prilikom jednog intervjua Serđo Boneli je govorio kako je on predlagao da novi junak njegove porodice ima majicu i pantalone sa resama. Na majici bi mogao da stoji znak koji oslikava karakter lika. Ipak, Feri je u ovoj debati izborio samostalnost, a na grudima junaka se našao, pomalo čudan, ali lik crnog orla koji opisuje autorov karakter.

‚‚Predstavljao je prirodu, umeo je da je sluša i sve to prenese na platno, na tako jednostavan način. Uvek je proživljavao novu avanturu. Govorio mi je da ga ne hvalim pred prijateljma i strancima”, piše Buratini.

Crtači strip junaka obično samo precrtavaju likove svojih prethodinika, a autori pronalaze razne izvore inspiracije za njihov izgled. Uglavnom su junaci iz Bonelijeve porodice bili nalik na glumce vestern filmova. To je bio u početku slučaj i sa Zagorom. Mada, kako se lik razvijao, a autor sazrevao Zagor je počeo sve više da liči i fizički i njegova ličnost na Ferija. 

Kako je izjavio Feri: ‚‚Normalno je da između autora i njegovog lika postoji psihološka, pa i fizička povezanost. Zagor jako liči na mene dok sam bio mlad. Oduvek sam bio avanturističkog duha pa sam ga udahnuo i njemu”.

 “Bio mi je učitelj humanosti, ljudskosti, osmeha. Kad drugog oca sam ga doživljavao”, ističe pisac.

Svoju blagu narav i ličnost usadio je ‚‚Duhu sa sekirom” kako bi on njegova druga, opasna, veoma opaka i snažna strana ličnosti, ponekad i zla, bila obuzdana. Nije Feri slikao samo ozbiljne scene i bio usmeren na dobročinstvo junaka iz Darkvuda. Kroz lik Čika, Zagorovog pomoćnika, pokazuje se kao veliki humorista i zabavljač. Stalnim dosetkama, nespretnostima i trapavim nastupima ovog omalenog Meksikanca sa brkovima, razbija stegnut i šablonski tok radnje.

‚‚Postao sam njegov biograf da bi mu se odužio za sve što je učinio za mene i za generacije koje su odrastale uz njega. Uvek je bio uz mene. Nikada ga neću napustiti”, zaključio je na kraju Buratini.

Mnogi su mu zahvalni, a on konačno može da se prepusti novoj avanturi u začaranoj šumi sa svojim junakom.

Objavljeno 23. aprila 2016. na portalu Beogradska nedelja.

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of