Intervju Pavle Zelić: Zaplet Družine Dardaneli

Iako se pre pet godina, nakon objavljivanja prve epizode, Družina Dardaneli (crtača Dragana Paunovića i scenariste Pavla Zelića) našla na listi najuticajnijih stripova na svetu Pola Graveta svetskog strip-kritičara, ipak je bilo potrebno pola decenije za objavljivanje drugog broja ovog serijala koji je u aprilu tekuće godine predstavljen domaćoj publici.

pavle zelic stripblog

„Mi smo najuspešnija strip-sila koja nastupa na francuskom tržištu“

Međutim, strip domaćih autora i umetnika nailazi kod nas na mnogobrojne probleme. Scenarista Družine Dardaneli, i kako on sebe opisuje – beogradski pisac fantastike, Pavle Zelić smatra da smo mi jedna od vodećih strip-sila na svetu nastojeći da da odgovore na uzroke i moguća rešenja problema domaćeg autorskog stripa.

S obzirom na to da se Družina Dardaneli nakon svog predstavljanja svetskoj publici našla na listi najuticajnijih svetskih stripova Pola Graveta, ipak je bilo potrebno pet godina za nastavak i razvoj priče iz prve epizode. Šta predstavlja Družina Dardaneli?

-Tako je, prvi deo se 2011. godine pojavio na godišnjoj listi najuticajnijeg svetskog strip-kritičara Pola Graveta koji pravi selekciju najboljeg iz svetske produkcije. „Družina Dardaneli” je pre svega omaž jednom od najboljih stripova svih vremena „Ligi izuzetnih džentlmena” scenariste Alana Mura i crtača Kevina O’Nila, ali i nadovezivanje na koncept iskorišćavanja književnih junaka u strip-miljeu na način kako su to ovi autori uradili sa anglosaksonskim herojima i protagonisima nekih od najznačajnijih romana ove literature. Što se tiče vremena koje je proteklo između dve epizode, ono je trajalo pet godina zato što sam ja radio na romanu „Peščana hronika”, a crtač Dragan Paunović je izbacio čak dva nastavka strip-adaptacije hit romana „Konstantinovo raskršće”, ali smo poslednje dve godine zaista intenzivno radili upravo na nastavku koji je morao opravdati velika očekivanja i otići korak, pa i dva koraka dalje u svakom smislu.

U jednom intervjuu ste rekli da je ideja bila da priča bude dopadljiva i akciona, uz to ste napravili svojevrsan spoj naučne fantastike i likova iz domaće i svetske književnosti. Zbog čega je vaš izbor bio akcioni strip sa likovima iz književnosti?

-Prosto ja volim da čitam takve stripove, ali sam se trudio da se u njemu nađe i što više referenci i skrivenih detalja koji pozivaju na više iščitavanja i otkrivanje slojeva priče koji se ne sagledaju na prvu loptu kada se gleda samo kao vratolomna jurnjava i avantura. Mislim da je naučna fantastika savršen poligon za važne ideje, a ne samo eskapizam, i verujem da sam i sam stvorio delo koje ima šta da kaže i poruči, pre svega u pogledu edukacije mladih o likovima iz lektire koju nažalost ne čitaju. Ako je potrebno da oni (likovi iz lektire) budu smešteni u alternativnu istoriju u kojoj je Srbija napredna država, a Teslini nikad realizovani izumi oruđe njenih saveznika, i takav pristup navede neke klince da čitaju više, onda sam uspeo u svom naumu.

Mnogi izdavači stripova u našoj zemlji se odlučuju za manje domaćih autora zbog nedostatka čitalaca. Ukoliko se osvrnemo na Družinu Dardaneli, videćemo da je upravo spoj modernosti i klasike doneo uspeh. Šta je to što crtače i scenariste češće opredeljuje za licencirane stripove?

Nemam tačan odgovor jer me žalosti činjenica da većinu naših autora najpre ili jedino čitamo na francuskom, engleskom ili italijanskom jeziku, ali se nadam da će šta god je prelomilo da „Družina” postane takav prepoznatljiv strip i van uskog kruga poznavalaca, to imati širi efekat i pospešiti domaću produkciju upravo u Srbiji. Jako je teško izboriti se za publiku sa autentičnom, sopstvenom idejom, dok su etablirani junaci i izdavači sigurniji izbor kako finansijski tako i u pogledu sigurne publike.

Spomenuli ste jednom prilikom da je francuski strip-crtač zapravo srpski strip-crtač. Kad su toliko uspešni na svetskom tržištu, zašto su domaći autorski stripovi manje zastupljeni od recimo Bonelijevih stripova u Srbiji?

-Preko četrdeset strip-autora iz Srbije sa velikim ili čak ogromnim uspehom radi za francuske izdavače i mi smo najuspešnija strana strip-sila koja nastupa na tom tržištu. Ipak, to se ne prepoznaje u našoj zemlji, a i pored svega, u Francuskoj su to teme koje forsiraju urednici i isključivo francuski scenaristi, tako da ima jako malo autorskog upliva u svemu tome iako je komercijalni rezultat impozantan. Kao i u svemu drugom, nedostaje sredstava da se podrže autori, a samo tržište je premalo da im obezbedi egzistenciju. Imamo vrsne scenariste svetskog kalibra, ali ne i slobodnih crtača da mogu da ih isprate. Boneli pak ima desetine hiljada vernih fanova serijala koji traju decenijama i tako će uvek biti. Nama u stvari trebaju nove Dečje novine.

Postoji li neko ko bi mogao biti odgovoran za malo i usko tržište? 

Naravno da je za jednu vrednu i univerzalno priznatu scenu neophodno da se pomogne kroz državne i međunarodne projekte, jer jedino tako možemo očekivati nove radove i autore, a pritom je u pitanju minimalna investicija kada se poredi recimo sa filmom.

Na koji način se može rešiti problem malog tržišta autorskog stripa i niske zainteresovanosti publike za autorski strip u našoj zemlji?

-Isključivo intervencijom države. Mi kroz udruženja i autorske izlete radimo sve što je u našoj moći, ali dok nema organizovanog nacionalnog pristupa sve su to usamljeni pokušaji koji se brzo iscrpe. Što se tiče Srećne galerije, ona je već godinama ključno mesto za strip-izložbe, a kao organizator Salona stripa, najveće manifestacije devete umetnosti kod nas uz Balkansku smotru mladih strip-autora u Leskovcu, nudi preko potrebnu priliku da se domaći strip plasira u ozbiljne umetničke krugove. Izložbe, katalog, i naravno i pre svega konkurs i nagrade, predstavljaju motivaciju nebrojanim autorima da stvaraju, jer makar ovde postoji šansa da njihova dela budu viđena. Selekciju pravi žiri i kustosi, i iako postoji mnogo stranaca koji učestvuju na konkursu ipak dominira srpski strip.

Pol Gravet

Pol Gravet je londonski novinar, kritičar i publicista koji se bavi izučavanjem strip-umetnosti. Osnivač je magazina Iskejp i direktor londonskog festivala „Komika“. Gravet je poznavalac jugoslovenskog stripa kojeg kritički prati i izučava od osamdesetih godina prošlog veka prvenstveno preko časoposa Ju strip. U njegovoj knjizi 1001 strip, koju morate pročitati pre nego što umrete, objavljenoj 2011. godine, nalazi se nekoliko autora sa Balkana.*

Dečje novine

„Dečje novine“ je bivša izdavačka kuća iz Gornjeg Milanovca poznata kao najveći strip-izdavač bivše SFRJ. Osim časopisa i stripova, izdavala je i knjige, kao i albume sa samolepljivim sličicama. Ideja za pokretanje dečjeg lista sa zabavnim i obrazovnim sadržajem potekla je među nekoliko nastavnika osnovnih škola u Gornjem Milanovcu u decembru 1956. godine. List je zvanično nastao kao „vannastavna aktivnost literarne sekcije“ u osnovnoj školi, a na njegov sadržaj su osim urednika Srećka Jovanovića i Aleksandra Lazarevića u dobroj meri uticali i đaci iz Gornjeg Milanovca.**

Objavljeno na portalu Beogradska nedelja 11. februara 2017. godine.

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of